Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 132. deo

~ Moj tata ~
●132.deo●
✦Astra✦
Čika Lazar je nakon mog kratkog plača posedeo još malo sa mnom, a potom otišao. Ostala sam sama u sobi i sela sam na tepih ispred komode. Iz donje fioke sam izvukla album sa slikama i našla odmah našu prvu zajedničku fotografiju. Nova godina. Jelka je sijala u pozadini, a tata je uspeo da uslika i moj i njegov osmeh. Nasmejala sam se tiho i prešla prstima preko slika.
Srećna i mirna vremena. Najlepše naše doba.
Vratila sam album natrag u fioku i ustala sam sa poda. Izašla sam iz sobe, a u kuhinji se ništa čulo nije. Anastasija verovatno spava. Šunjala sam se kroz dnevnu sobu sve do radne, te sam prvi put sa strahom pokucala na ta vrata. Odškrinula sam ih i ugledala tatu za radnim stolom glave zaronjene u šake. Bojala sam se da je plakao zbog mene.
Astra: Tata...?
Umorne oči su izronile iza prstiju, pa mi je malo laknulo što ipak nije plakao.
Ivan: Hej.. Nisi zaspala?
Astra: Nisam..
Bilo je kasno posle ponoći, a ja nisam želela da odem na spavanje ljuta na oca.
Astra: Ja.. Pogrešila sam i ispala sam bezobrazna. Ti si bio uz mene ceo život, a ja sam ti tako rekla!
Briznula sam u glasan plač, te sam odmah osetila ruke oko sebe i poznati, umiljati miris.
Ivan: Nemoj plakati, zvezdice...
✦Ivan✦
Nije me poslušala, još glasnije je zaplakala. Uporno sam je mazio po kosi i ljuljao u svom naručju ne bi li se smirila.
Astra: Oprosti mi što sam tako nešto i pomislila, a kamoli rekla! Dozvolila sam da poverujem drugima!
Ivan: Nemoj. Nemoj, zvezdice.. Nisam ljut.
Astra: Jesi, znam da jesi.
Nisam bio ljut, bio sam tužan. Svet mi se srušio i osećao sam se kao da nisam apsolutno ništa uradio za svoju malu devojčicu. Mislio sam da nije dovoljno.
Astra: Uvek ćeš biti moj tata, moja prva osoba u životu i moj heroj.
Poljubila me je u obraz i tada mi je laknulo. Zaista je bes govorio umesto nje, a sada sam i ubeđen da me i dalje smatra svojim ocem.
Ivan: Sve je u redu. Bila si ljuta, razumem te. Želim da ti obezbedim sve najbolje, a izgleda da te samo uništavam...
Astra: Ne tata, ne uništavaš me. Ti me samo štitiš, i u pravu si za sve. Trebala sam odmah i da te poslušam...
Deo mene je želeo da pita za njenu odluku u vezi Rafaela, ali ipak nisam želeo da upropastim ovaj trenutak pomirenja.
Ivan: Znaj da sam uvek tu za tebe, ali ne mogu dozvoliti da ti se nešto dogodi... Obećao sam ti kao maloj da ću ti zaštititi život.
Astra: Čika Lazar mi je ispričao.. šta se desilo sa Džozefom.
Nije ni bilo drugog izbora osim da sazna celu istinu. A time su i moje greške otkrivene.
Astra: To je bilo hrabro od tebe, tata. Da uletiš sa oružjem kod svog "šefa" i da rizikuješ svoj život za neku bebu koju si nedavno našao.
Ivan: Astra, postala si moja ćerka te iste noći kada sam te našao i ugledao tvoj prvi udah. Nije mi trebalo vreme da bih te gledao kao svoju ćerku.
Suza u njenim očima nije bilo više, te me je sada sa radošću grlila.
Astra: Moj tata... moj najbolji tata...