Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 110. deo

~ Moj tata ~
●110.deo●
✦Anastasija✦
Samo što smo se srušili zadihani jedno pored drugog u krevetu, Astra nam se javila i produžila je izlazak sa drugaricama. Nama je to i odgovaralo, ostaćemo duže u krevetu. Ćutali smo u tišini i slušali međusobno disanje. Promrdala sam na njegovim grudima, te sam osetila prste u svojoj kosi i poljubac na vrhu čela.
Anastasija: A zaista.. sa koliko godina si imao prvu devojku?
Postala sam znatiželjna zbog Astre, a Ivan se nasmejao tiho.
Ivan: Mislim da je bilo sa petnaest godina, brineta je bila.
Anastasija: Voleo si je?
Ivan: Ne znam, mislim da nisam. Sad se više i ne sećam kako se zvala. Mada nije dugo ni trajalo da bih je zavoleo.
Astra ima pravo, zaista ne priča mnogo o svojim osećanjima. Primetila sam tek sada njegov ožiljak na ruci iako sam znala taj incident iz njegove prošlosti. Nežno sam ga dodirnula i na trenutak se trznuo.
Anastasija: Zbog ovoga ne želiš da budeš otvoren? Ranjiv si...
Ivan: Mogu da budem emotivan sa onim koga volim. Ne baš u društvu, ali nasamo mogu. I da, ožiljak je jedan od razloga. Šta želiš da znaš još?
Anastasija: Zar nisi imao baš nikoga?
Zaćutao je i jače mi stegnuo ruku.
Ivan: Nisam sve dok nije došla Astra. Njoj sam trebao i njoj sam pružio život. Ne kajem se zbog toga. Kakva si ti bila kao devojka?
Uspavljivao me je i svojim glasom i mekim dodirima, a u ovoj sobi kao da bi nam i najjezivija tišina prijala.
Anastasija: Nisam mnogo izlazila, više sam sedela kod kuće i učila. Išla sam na balet, a bila sam malo starija od Astre. Neko bi pomislio da sam bila najobičnija štreberka.
Ivan: Nisi, bila si povučena.
Anastasija: I sad sam.
Ivan: Promeniću ja to. Već sam počeo.
Štipnuo me je za obraz i nasmejao se. Činio me je iz dana u dan sve opuštenijom i sviđalo mi se moje novo izdanje. Podigla sam se i naslonila na lakat privijajući čaršav oko svojih grudi.
Ivan: Pusti taj čaršav...
Skinuo ga je i time dobio potpuni pogled na moj gornji deo tela.
Anastasija: Da smo se sreli i pre nego što si našao Astru, misliš da bismo bili zajedno?
Zamislio se i vratio se u prošlost. Već po izrazu lica mogu samo da naslutim koliko je preteško biti sam, a u najgorim mukama.
Ivan: Ne verujem da bi ti bila sa jednim dilerom. Jednoj mladoj dami ne priliče takvi skotovi.
Anastasija: Nemoj tako sebe da nazivaš... A i možda mi je jedan opaki momak i trebao.
Spustila sam se do njegovih usana i lagano ih izljubila.
Anastasija: Imam još jedno pitanje. Kaješ li se zbog nečega?
Uzdahnuo je, ovo će biti podugačak spisak stvari.
Ivan: Kajem se zbog mnogo stvari. Kajem se zbog droge, prljavih poslova i zbog Darije. I dalje sebi ne mogu da oprostim da sam dopustio da nam se toliko približi i da nam napravi haos u životu. A za sve to sam ja kriv..
Anastasija: Nisi, Ivane.. Nisi mogao da znaš...
Pomazila sam ga po golim prsima i pribila se uz njega.
Ivan: Astru će najviše ovo boleti. Možda je sada ne boli, ali stići će je uskoro. Ne znam kako da joj olakšam, kad sam joj ja lično otežao.
Anastasija: Ivane, neće te zamrzeti. Ti si njoj podario život, školu, prijatelje i ljubav. Ne može ona olako preći preko toga. Ti si njen otac.
Činilo mi se da mu je laknulo i da mu je moja uteha prijala. Miris njegovog tela mi je pružao toplinu i znali smo satima da ležimo zagrljeni.
Ivan: Darija nam je okrenula život naopačke, ali je u neku ruku i pokazala šta mi najviše u životu znači. Astra je jedina svetla tačka u mom životu.
Anastasija: Jedina..?
Ivan: Ne budi ljubomorna...
Zavodljivo je prošaputao i nadvio se iznad mene. Umirivao me je ljupkim poljupcima na vratu i prstima mi je milovao otkrivene grudi.
Ivan: Znaš da si mi i ti važna osoba.. Ti si moja istinska ljubav...
Zakikotala sam se i rukama mu podigla lice bliže svom. Zalepila sam nam usne zajedno i prigrlila ga uz svoje telo. I ti si moja ljubav, Ivane. Ti si moja najveća ljubav...