Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 117. deo

~ Moj tata ~
●117.deo●
✦Astra✦
Kako je prošlo par dana, prelistavala sam unapred prve stranice knjiga pripremajući se za oktobar. Uvek su prve stranice ponavljale malčice gradiva iz prethodne godine, pa sam čitala ono već naučeno i položeno. Poređala sam nazad sve knjige na policu i pridružila se tati i Anastasiji u dnevnom boravku. Pratile su se vesti na televiziji, pa sam tiho sela na fotelju i prekrstila noge. Tata je uvek pomno pratio dešavanja u sudu i koji su to novi kriminalci došetali u London.
Ivan: Sve više dilera ima, policija ima pune ruke posla.
A uskoro će i on imati pune ruke posla. Dileri su imali imućne porodice i oni bi angažovali najbolje advokate za svoje članove. To bi značilo da tata mora da brani i krivce, takav je posao advokata. Ni Anastasiji nije bilo bolje. Pre dve godine su bili u istoj sudnici, ali na različitim stranama. Morali su da rade jedno protiv drugog. Priznali su mi uveče da im je to bio najteži dan u životu. Iako ih nisu povezivali lično, morali su na suprotnim stranama da stoje. Uveče su se izgrlili na sofi i tako zagrljeni zaspali u dnevnoj sobi gde sam ih ujutru i pronašla.
Astra: Tata.. Kako si ti?
Ivan: O, ne.. Astra kuva neki plan. Dobro sam, zvezdice..! Šta li ti to treba?
Poznavao je moje glasove, a ja sam samo tražila način da mu priđem.
Astra: Pa znaš.. Uskoro će fakultet krenuti i.. biću kasnije zauzeta. Pa.. ne bi bilo loše da pre početka fakulteta Rafael dođe i da ga upoznate. Zar ne?
Ivan: Opet taj Rafel..
Astra: Rafael, tata. Rafael.
Ivan: Dobro dobro, Rafael.
Uzdahnuo je i odmahnuo glavom umorno.
Ivan: Prvo, to ime mu je jako čudno. Uvrnuto. Ko još svoje dete naziva Rafael..?!
Anastasija se tiho zakikotala kraj njega i uzela jabuku iz činije da je ljušti.
Ivan: Drugo, mlađi je od tebe. Znači da je mekušac.
Astra: Tata, samo je godinu dana mlađi od mene. To ništa ne znači..!
Ivan: Možda, možda ne.
Ipak, ne odustajem tako lako. Ustala sam sa fotelje i sela kraj njega na sofu umiljavajući mu se.
Astra: A tatice, molim te! Želim da ga upoznaš, a i on želi da vas upozna. Molim te!
Bio je slab na moj umiljati pogled, pa sam ponekad to koristila kako bih ga ubedila.
Ivan: Dobro..! Jednu večeru ću preživeti, valjda.. Pozovi ga sutra uveče na večeru kod nas. Nadam se da se neću razočarati u njega.
Astra: Divan si!
Skočila sam mu u zagrljaj i poljubila ga u obraz. Nisam znala da će tako brzo pristati, ali mi je još više laknulo.
Anastasija: Nisam ni morala da priskočim u pomoć..!
Ivan: Nemojte da se predomislim..
Astra: Ne, ne! Javiću mu da dođe sutra uveče na večeru. Obradovaće se!
Odskakutala sam nazad u svoju sobu i zatvorila vrata, te dohvatila telefon. Par puta je odzvonilo, a onda se Rafael javio.
Rafael: Hej, malena..!
Astra: Imam divne vesti! Tata te zove na večeru sutra uveče..!
Rafael: Stvarno? Sutra uveče?
Astra: Mhm..!
Nasmejao se sa olakšanjem.
Rafael: Odlično. Onda se vidimo sutra uveče!
Astra: Da! Rafaele.. Volim te..
Odjednom, rekla sam dve reči nakon više od šest meseci. Rafael je to meni već rekao, ali je meni uvek trebalo duže da shvatim svoja osećanja. Sada sam shvatila, volim ga. Uzdahnuo je duboko i nasmejao se tiho.
Rafael: Volim i ja tebe, malena..
Osmehnula sam se i prekinula poziv privijajući telefon na grudi. Sve ide glatko, fakultet, veza, porodica. Nikakvih smetnji nema nakon toliko vremena i želim da tako i ostane.