Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 130. deo

~ Moj tata ~
●130.deo●
✦Ivan✦
Morao sam odmah da reagujem. Znao sam da su moje sumnje u vezi Rafaela bile opravdane, i sada su se moje noćne more obistinile. Ako je Rafael imalo na svog oca, ne smem da dozvolim Astri da bude u njegovoj blizini. Anastasija ju je nagovorila da dođe u dnevnu sobu i da popriča sa mnom, pa se nadam da će Astrina pamet shvatiti zašto želim da je zaštitim.
Ivan: Sedi, zvezdice..
I dalje je bila ljuta našim ponašanjem, a mi svi želimo da joj pomognemo.
Ivan: I dalje stojim pri toj misli da je Mark, Rafaelov otac, loš čovek. To ću do smrti tvrditi. Videla si Valentinin izraz lica, i to je opravdano. Ona je pre Lazara bila sa njim, i uništavao ju je.
Astra: Ne možeš isto misliti i za Rafaela.
Ivan: Astra, to su geni. Kakav je otac, takav je i sin. Tu nema greške. Ubeđen sam da je vaš susret bio nameran. Niste se samo tako slučajno sreli i zaljubili jedno u drugo.
Astra: Od početka si bio protiv njega, sad si samo našao još neki razlog da me okreneš protiv njega..!
Anastasija: Astrice, nije tako...
Ustala je žustro sa fotelje i zamahnula svojom kosom.
Astra: Vi se volite, znate šta je ljubav! Zašto to meni ne želite?!
Anastasija: Naravno da želimo...
Ivan: Ali sa Rafaelom nije ljubav.
Astra: Kako da ne!
Kao da sam gledao u drugu osobu ispred sebe. Astra nije bila svoja, Rafael ju je promenio.
✦Lazar✦
Uspeo sam da smirim Valentinu i dogovorili smo se da dobro obezbedi ulazna vrata, u slučaju da se naši strahovi obistine.
Odmah sam se odvezao nazad do Ivana ne bih li mu rekao da se zauzme za Astru. Ne znam zaista kakav je Rafael, ali ne želim da Astra prolazi kroz ono što je Valentina. Ali, izgleda da je Ivan već saznao istinu.
Ivan: Shvataš li da ne želim da ti nešto uradi?! Ne želim da te siluje, ne želim da te ubije!
Astra: Zašto se uopšte brineš kad mi nisi rođeni otac?!
Zagrmela je i u stanu se čuo tresak vrata. Tišina iza ulaznih vrata je bila jeziva, a njene reči su čak i mene sekle kao hiljadu noževa. Kucnuo sam tiho i ćutke zakoračio unutra. Anastasija je bila na ivici suza, a Ivan još više. Njegova mala zvezdica ga nije nazvala tatom.
Anastasija: Zdravo Lazare..
Pokušala je da ustali glas, ali bezuspešno. Znali smo oboje da se Astra jasno i glasno čula.
Anastasija: Hoćeš vode?
Lazar: Može.
Samo je tražila izgovor da se zatvori u kuhinju i da pusti suzu. Sklonila se, a ja sam prišao Ivanu hvatajući ga za rame.
Lazar: Ivane, brate...
Ivan: Više me ne smatra ocem.
Tuga u glasu mu je bila veća nego što mu je ikad bila. Seo je sluđen na sofu, te sam se smestio na fotelju.
Lazar: Ispričao si joj sve?
Ivan: Ukratko jesam, ali mi nije dala sve ni da kažem. Ona nije ona stara Astra, Rafael ju je promenio.
Progutao sam knedlu. Možda smo i zakasnili.
Lazar: Popričaću ja sa njom. Ne očajavaj odmah.
Klimnuo je glavom, a ja sam ga potapšao po ramenu. Ne znam kako bih ja reagovao da meni Lea ili Lav kažu da nisam njihov otac. Pretpostavljam da i ne bi, situacija sa Astrom i Ivanom je drugačija sada.
Pokucao sam tiho na Astrina vrata i provirio odškrinuvši ih.
Lazar: Mogu li ući?