Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 45. deo

~ Moj tata ~
●45.deo●
✻NOVOGODIŠNJA NOĆ✻
✦Valentina✦
Zoru smo dočekali budni i veoma aktivni. Poljupci su prštali sve dok nas sunce nije obasjalo i trgnulo nas da ne krenemo u nešto više. Uspela sam da odspavam par sati, a ostatak dana mi je prošao u čekanju Lazara. Zvali su ga sa posla, a zadržao se više nego obično. Nisam ni mislila da ću ovoliko da mislim na njega, nije prošao minut da me nije posetio u mislima.
Valentina: Šta je meni..?
Sa zaljubljenim osmehom upitam sebe naglas, te udahnem duboko. Pa da, zaljubila sam se u Lazara i brže nego što sam očekivala.
Još samo sat vremena je ostalo do ponoći, i veoma mi je laknulo kada sam ga ugledala na ulaznim vratima.
Valentina: Zabrinula sam se...
Bacila sam mu se u zagrljaj gladno ga ljubeći. Toliko je želeo da kaže nešto, ali su ga moji poljupci omeli u tome.
Lazar: Stigao sam na vreme za iznenađenje.. Pođi sa mnom.
U brzini sam navukla jaknu i duboke čizmice za sneg, te sam napustila stan držeći Lazara za ruku. Doveo me je do nekog belog auta i smestio na prednje sedište, a zatim je i on seo za volan.
Valentina: Čiji je ovo auto? Gde idemo? I otkad ti znaš da voziš?
Žustro mi je okrenuo lice ka njemu i zapušio mi usta poljupcima.
Lazar: Mnogo pitaš za iznenađenje.
Osmehnula sam se u mračnom autu, te ga je upalio i izašao na put. U potpunosti je zaobišao centar grada i zaputio se ka sporednim i gotovo pustim uličicama. Da sam sa nekim drugim u autu, uplašila bih se. Ali ovako poznajem Lazara, pazi me kao malo vode na dlanu. Auto se počeo izdizati nakon pola sata vožnje i kada se najzad vratio u ravan položaj, svetla zgrada u celom Londonu su se obasjala pred mojim očima, a zvezde su se sa tim svetlima takmičile. Moje oči su se našle u čudu, nisu znale šta to vide. Lazar je prošao sa moje strane i izveo me iz auta, a zatim proveo ispred sebe na već utaban sneg.
Lazar: Mislio sam da će ti se svideti..
Valentina: Prelepo je..!
Zadivljeno sam gledala u taj prizor ispred sebe. Srce mi se sve više grejalo, što od ovako lepog pogleda, što od Lazarovog iznenađenja.
Valentina: Hvala ti!
Ponovo sam mu skočila u zagrljaj, a on me je zavrteo ukrug da se šuštanje snega jasno moglo čuti.
Lazar: Sve za tebe, jedina...
Prigušeni poljubac mi ostavi na vratu ispod jakne, pa me spusti na zemlju. I dalje me nije puštao iz zagrljaja. Mogli smo ovako čitavu večnost da stojimo i ne bismo se umorili.
Naslonili smo se na haubu automobila i nestrpljivo čekali poslednjih petnaest minuta do ponoći.
Lazar: O ovoj noći sam najviše razmišljao. Svaki put kad ne bih mogao da spavam, kada bih upadao u krize... Nije bilo trenutka kada ne bih iznova i iznova maštao o ovom trenutku.
Duboko u njemu se videlo da mnogo toga drži u sebi, prekorava sebe za nešto veliko, prekorava se čak i za to što je nekada bio zavisnik.
Valentina: Svako krene lošim putem, nisi jedini. A zasigurno nisi kao ostali...
Skupljenih obrva me je pogledao kao da je tražio oproštaj za sve njegove greške. Nežno sam spustila šaku preko njegove grejući njegove hladne prste u tišini. Iz jakne je izvukao paklu cigara i upaljač, a ja sam mu samo otela to iz ruku.
Lazar: To mi je prva u ova tri dana..
Valentina: Ako ne podeliš sa mnom, nećeš imati nijednu.
Lazar: Ti ne smeš da pušiš.
Vratio je paklu nazad u džep jakne, a zatim me je privukao u zagrljaj. Otključao je telefon i tačno u sekundi su se pojavile četiri nule na ekranu.
Lazar: Srećna Nova godina, ljubavi...
Zasisa mi nežno obe usne, dok su vatrometi odzvanjali iznad centra grada.
Valentina: Srećna Nova godina, jedini...
Osmehnula sam mu se držeći oba dlana na njegovim obrazima.
Lazar: Pogledaj u nebo...
Glavom odmahne ka nebu, te zvuk četiri pucnja vatrometa odjeknu. Jedan za drugim ispisali su četiri slova ljubičaste boje. Lazarev nadimak za mene - Vale.
Ciknula sam od radosti i skočila po ko zna koji put u njegov zagrljaj.
Valentina: Mnogo te volim, Lazare..!
Lazar: I ja tebe mnogo volim, Vale..!