Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 74. deo

~ Moj tata ~
●74.deo●
✦Valentina✦
Nakon skoro nedelju dana našeg medenog meseca, tokom jutarnje šetnje smo naišli na privatnu kliniku. Sasvim slučajno. Bilo mi je potrebno malo ubeđivanja i pregovaranja, ali je Lazar konačno pristao da odemo i da uradimo pregled. Nervozno se šetkao u praznoj čekaonici i uzdisao. Ja sam mirno sedela na stolici i sa smeškom ga posmatrala.
Valentina: Hajde sedi.
Lazar: Ne mogu, nervozan sam.
Izusti kratko i zagrize svoju pesnicu.
Valentina: Zar se bojiš vađenja krvi?
Lazar: Naravno da ne..! Bojim se rezultata.
Izdahnem i ustanem sa stolice korak po korak mu prilazeći.
Valentina: Nemoj se plašiti, jedini... ovo je čisto provera. Ubeđena sam da je sve u redu.
Naslonila sam čelo na njegovo i tada me je zagrlio uz uzdah.
Xx: Malić?
Oboje se trgnemo na prozivanje. Sada je na redu naš pregled. Razdvojeno su nam izvadili krv i rekli da će naši rezultati biti gotovi sutra ujutru. Ja sam osetila olakšanje što smo prvi pregled obavili, a nakon tih rezultata će uslediti drugi pregledi.
Valentina: Vidiš da nije strašno.
Uhvatila sam ga za ruku na izlazu iz klinike i primakla mu se.
Lazar: Treba izdržati do sutra...
Prevrnula sam očima uz osmeh. Nisam očekivala da će toliko paničiti. Možda sam pogrešila što sam ga nagovorila na ovo, biće veoma uznemiren do sutra ujutru.
Valentina: Opustićemo se sad, iznajmili smo mali dok i uživaćemo u ostatku večeri.
Sa smeškom klimnu glavom, te krenemo bržim korakom ka tom doku. Najam čamca i doka nam traje do ponoći, pa se posle vraćamo u hotelsku sobu.
Hodajući po daskama, prilazili smo polako ka već nameštenim jastucima i dušecima za nas dvoje.
Lazar: Doneću neko voće, smesti se ti.
Da mi jedan sitan i vlažan poljubac u obraz, te doskakućem do jastuka. Boje zalaska sunca su se prelivale preko vode i činile su divnu nijansu ljubičaste.
✦Lazar✦
Poređao sam sezonsko voće i čokoladni preliv na poslužavnik i pažljivo ga poneo u rukama. Pod čamca se uljuljkivao pod mojim nogama, te sam sa dasaka ugledao gola Valentinina leđa. Kosa joj se njihala na vetru i jasno sam mogao videti zgužvanu majicu kraj nje. Sigurno je začula škripu dasaka, pa mi je uputila slatki pogled preko ramena.
Sa smeškom joj priđem i sednem pored nje. Kao mali dečačić sam krišom gledao u njene otkrivene grudi i zahvaljivao se na ovakvoj večeri. Na ovakvom životu sa njom.
Lazar: Imaš sreće što smo ovde sami.
Valentina: Znam kako da te opustim.
Odmahnem glavom uz osmeh, te izdahnem. Sklonio sam lice od nje da ne vidi moju zabrinutost, a nervozno sam lomio prste. Sutra će se sve saznati. Sutra ćemo znati na čemu smo.
Uz uzdah legnem na njene grudi i istog trenutka mi njeni prsti završe u kratko ošišanoj kosi.
Lazar: Šta ćemo sutra?
Valentina: Možemo otići u obilazak okolnih plaža, čula sam da...
Lazar: Šta ćemo sutra nakon nalaza?
Prekinem je odmah, a bojim se odgovora.
Valentina: Ništa se neće promeniti. Da li bi ti mene voleo da je problem u meni?
Lazar: Naravno da da. To se podrazumeva...
Valentina: Onda nema potrebe da brineš oko toga.
Osmehnuo sam se na kratko i pomilovao je preko zategnutog stomaka. Zamislio sam se na tren i njen stomak mi je pred očima rastao, u mojoj mašti je postajao trudnički.
Lazar: I dalje ćeš me voleti ako je problem u meni?
Skupljenih obrva upitam izdižući se iznad nje na laktove. Slabašno mi se osmehnula i stavila mi dlanove na obraze.
Valentina: Naravno da ću te voleti, jedini...
Izazvao sam joj suze u uglovima očiju. Ne, ne sme zbog mene plakati. Spustio sam se i započeo poljubac na njenim mekanim usnama. Blago sam ih grickao, ali više milovao i ljubio.
Ne treba da se brinem oko nalaza. Kako god da ispadne, Valentina i ja smo tu da podržimo jedno drugo. Tu smo i u dobru i u zlu.