Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●65.deo● ✻SLEDEĆE JUTRO✻ ✦Valentina✦ Iza leđa sam pružila ruku i dodirnula hladan i zategnut čaršav. Skupljenih obrva okrenula sam se i kroz poluotvorene oči videla da Lazara nema kraj mene u krevetu. Valentina: Jedini..? Polako sam se razbudila i na svoje golo telo navukla spavaćicu. Gde se on izgubio? Proverila sam da nije i u ormaru, ali ga nije bilo. Nekoliko puta se tu skrivao i plašio me, pa sam pomislila da nije i ovo jutro bilo namenjeno šali i igri. U kupatilu se ništa nije razlikovalo, pa sam se na brzinu umila i svezala kosu. Valentina: Lazare? Ponovo pustim glas i polako zakoračim van spavaće sobe. Same usne mi se razdvoje ugledavši popaljene sveće u dnevnoj sobi. Ocrtavale su oblik srca i latice jarko ljubičastog cveća su bile oko njih postavljene. Roletne su još uvek bile navučene, pa je delovalo kao da tek zora sviće. Bosim stopalima sam došla do sredine prostorije do stočića za kafu i naišla na beli papirić. "Okreni se", pisalo je. Zbunjeno sam nakrivila glavu i okrenula se u mestu. Valentina: Ljubavi... Glas mi je zadrhtao videvši ga ispred mene na kolenu. Pogled mu je bio poput malog šteneta, a rumene usne su se izvijale u nežan osmeh. U šakama je držao otvorenu kutijicu iz koje se sjajio ljubičasti dijamant. Lazar: Želeo sam da svaki detalj bude u tonu.. Suze iz očiju mi pokvase obraze, te svoje ruke spustim drhtavo na njegove. Lazar: Mogu slobodno da kažem da sam o ovom trenutku stalno maštao i da ne ispadnem papučar. Nasmejao me je već prvom rečenicom..! Lazar: I boljeg momenta nije bilo, ti ovakva, najlepša, u spavaćici i sanjiva, sa tim pogledom i suzama radosnicama na licu. Ovako sam zamišljao i slika iz glave mi je sada pred očima. I zato neću da odugovlačim.. hoćeš li se udati za mene? Zadržala sam se za njegove ruke kako ne bih pala na kolena, bar da se zadržim dok mi ne stavi prsten. Valentina: Da.. Naravno da da! Vrisnem radosno, pa su i njegove drhtave ruke navukle prsten na moju ruku. Prsten mi je stajao kao saliven..! Brzo je ustao i privukao me u zagrljaj i poljubac. Lazar: Da znaš da sam se uplašio da ćeš odbiti... Valentina: Nikada te ne bih odbila... Kroz plač unesem njegov miris kroz nos i jače ga stegnem. Preko ramena sam pogledom ulovila taj prsten na mojoj ruci. Osećaj da mi stoji na prstu je neverovatan, daje poseban osećaj i sigurnost i daje mi najvažnije - ljubav. Lazar: Ipak ide prvo brak, pa deca. Moramo ići po redu. Našali se brisajući mi suze sa lica, te se osmehnem. Već par dana govori o tome kako ne uspevam da zatrudnim jer idemo naopako, a ja sam ubeđena da nije zbog toga. Valentina: Kako si.. kad si sve ovo isplanirao? Lazar: Imao sam malog pomoćnika. Skupim obrve, te mi jedan njegov smešak objasni sve. Valentina: Ivan. Lazar: Da. Odmahnem glavom uz smešak, te osetim kako se naši uzdasi mešaju. I on je zaplakao. Valentina: Pravo je iznenađenje bilo... Volim te puno! Lazar: I ja tebe volim..! A sada.. Odmakao se i njegov pogled je lutao po meni. Lazar: Pošto smo ovaj nežni i romantični deo obavili, šta kažeš na to da budemo još malo romantični iza zatvorenih vrata..? Blago mi je gricnuo usnu i izazvao mi kikot. Lazar: Posle romantike uvek možemo nešto malo grublje... Glas mu postane hrapaviji dok je kažiprstom i palcem vukao kanapčić spavaćice. Odjednom je tkanina postala tanka na meni, gotovo providna. Prsti su mu snažno stegli moje bokove, te se celo moje telo zgrči. Valentina: Može. Ne bunim se uopšte. Osmehnuo se dok smo se u korak udaljavali od sveća i poslednji tihi zvuk koji se čuo je bio zatvaranje vrata. Više tihih zvukova neće biti iza vrata spavaće sobe.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
