Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 135. deo

~ Moj tata ~
●135.deo●
✦Rafael✦
Rafael: Ne odgovara mi na pozive, Seme. Šta sada da radim?
Sem: Misliš da je zbog tvog oca?
Rafael: Nadam se da nije..!
Držao sam neprestano telefon u ruci i njegovom ivicom sam kuckao o stočić ispred kauča. Pokušavao sam i sinoć i jutros da je dobijem, ali ni glasa od nje. Da li je saznala sve..?
Sem: Da odem do njenog stana da proverim?
Rafael: Ne, ne. Nemoj ipak. Idi ti kući, ja ću čekati još malo.
Klimnuo je polako glavom i sam izašao na vrata. Kako su minuti prolazili, bio sam sve nervozniji. Šta li se desilo? Ponovo sam okrenuo njen broj i do kraja odslušao kako zvoni. Ne javlja se opet, gde li je ta devojka?!
Izdahnuo sam besno i spustio telefon na stočić, pa protrljao oči. Gde si bre Astra..?!
Skočio sam osmah čuvši telefon, ali nije bila Astra.
Rafael: Reci, tata.
Mark: Rafaele, sine. Kako si?
Rafael: Ne tako dobro, tata. Astra mi se ne javlja.
Mark: Zašto?
Zašto, zašto.. otkud znam zašto..! Da znam ne bih sad sedeo kod kuće već bio sa njom.
Rafael: Ne znam, čudno su se i ona žena i njen muž ponašali. Baš na tvoje ime su užasno reagovali.
Mark: Baš kao što sam i mislio. Nisu očekivali da ću se vratiti u njihove živote.
Rafael: Tata, zar moram ovo da uradim? Šta su ti toliko skrivili?
Mark: Kako šta?! Zbog njih sam preležao deset godina u prljavom zatvoru! Izgubio sam deset godina života zbog njih! A oni? Oni su živeli besprekorno! To ne može tako.
Uzdahnuo sam i zavalio se nazad na naslon kauča. Besneo je preko telefona da sam na kraju morao da popustim samo kako ne bih slušao njegovu viku.
Rafael: Shvatio sam, njih dvoje mrziš. Želiš osvetu. Ali ne želim da Astru povredim...
Mark: Kako ne želiš?! Zbog njenog oca si ti sada daleko od svog! Ona je kriva za sve to! I ona mora da plati!
Rafael: Ne moraš nju dirati, možeš njenog oca...
Mark: Čim nju povrediš, povredićeš i Ivana. Astra je njegova slaba tačka. I zato ćeš to i uraditi!
Spustio sam pogled. Iz dubine duše nisam želeo da povredim Astru, ona je dobra osoba... Ali, da. Zbog nje sada moj otac nije sa mnom, a ona je imala svoje detinjstvo sa svojim. Ona je imala sreću i radost, a ja sam čamovao u domu sam. Bez ikoga!
Mark: Jesi li me razumeo?
Rafael: Da, razumeo sam.
Mark: Astru moraš povrediti po svaku cenu. To su dve muve jednim udarcem..!
Izdahnuo sam i stisnuo pesnicu. Otac je u pravu, moraju platiti za sve..!
Rafael: Razumeo sam, uradiću to.
I sa bolom i sa osvetom u sebi sam se složio. Kao na klackalici su se ta dva osećaja vagala i teža je bila zla strana. Osvetiću svoju prošlost i tatu.
Mark: Reci mi, sine... Kako izgleda Valentina?
Rafael: Pokazivao si mi vašu sliku. Nimalo se nije promenila. Uopšte ne stari.
Mark: Divno, ona je žena iz bajke..!
Uzdahnuo je smešeći se. I posle toliko godina tata je i dalje bio zaljubljen u nju. Mnogo puta mi je pričao o njoj, njenoj lepoti i nežnost. Mom ocu je to falilo, a želeo je samo Valentinu. Sa Valentinom bi bio najsrećniji čovek na svetu. A za sada će mu biti dovoljno da bude srećan ako se osvetim u njegovo ime.