Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 182. deo

~ Moj tata ~
●182.deo●
✦Valentina✦
Lazara sam zamolila da sačeka ispred zgrade zatvora. Ne želim da se on otrgne kontroli kada ću ja već popustiti sa kontrolom. Ispod stola u sobi za posete sam cupkala nogom nervozno. Čekala sam da ga uvedu i da napokon zatvorim poglavlje pod nazivom Mark. Dosta si ti meni uništio mladost, nećeš mi i ostatak života oteti.
Uveli su ga obučenog u prljavo plavom kombinezon sa sve lisicama na zglobovima ruku. Staložen izraz lica je držao sve dok stražar nije izašao iz prostorije. Tada se širok i podli smešak pojavio.
Mark: Stigla si, draga. Kako si mi danas?
Valentina: Šta je ovo?!
Zgužvano pismo sam mu bacila pravo u lice. Danas ja postavljam pitanja Mark, a ne ti. Ispravio je neravnine na papiru i nasmešio se gledajući u svoje "remek delo".
Mark: Ne sviđa ti se? Baš sam ti nežne reči napisao.
Valentina: Ne interesuje me to uopšte. Ni tvoje reči, a ni ti.
Mark: Shvataš li da te volim, Valentina? I posle toliko godina te vol...
Valentina: Nemoj! Da se nisi usudio! Ti si najgore biće na svetu!
Žmarci su mi brideli na vrhovima prstiju, pa se i njegova vilica stegla. Nisam ovde na pregovaranju.
Mark: Znači, imaš divnu porodicu. Khm, divnog muža, dečicu. Šta bi bilo da ih nema...
Valentina: Moju decu i mog muža da nisi uzeo u usta!
Preko stola sam žustro pružila ruku i nokte zarila u njegov vrat. Krvnički pogled u mojim očima ga je streljao i počeo je da gubi vazduh u grlu.
Valentina: Sva sreća pa nisi više u mom životu. Zaboravi na sve, zaboravi da postojimo! A budeš li takao moju porodicu, mog Lazara, moju Leu i mog Lava, pobrinuću se da te svojim vlastitim rukama ubijem na najgori mogući način. Samo probaj da ih takneš!
Zubi mi zaškripaše i nokti se zariše u njegovu kožu skoro puštajući krv napolje, pa sam po prvi put u Markovom pogledu videla mali strah. Da li je on uopšte sposoban da oseti strah?
Valentina: U suprotnom, napraviću ti pakao od života iako si već u zatvoru. Jel jasno?!
Ćutao je, a potom je lagano klimnuo glavom. Uopšte nisam očekivala da će pristati. Sklonila sam ruku i izjurila iz te prostorije. Na trenutke sam se i osećala kao neki ispitivač, ali ja sam mu pretila. Pretila sam mu u sred zatvora okruženog stražarima koji mogu da me zatvore zbog tih pretnji. Stražar koji je bio ispred prostorije me je zbunjeno pogledao kad sam izašla, ali nisam se osvrtala. Izjurila sam na svež vazduh i osetila Lazarov stisak na ramenima.
Lazar: Je li ti uradio nešto?!
Valentina: Nije, ne plaši se, jedini..
Ispustila sam svoju torbu na zemlju i obgrlila ga oko vrata. Moja uteha i moj mir... Obasipao me je poljupcima i grlio me čvrsto, dajući mi preko potrebnu sigurnost u svom naručju.
Lazar: Idemo u auto.
Pokupila sam torbu sa zemlje i smestila se zajedno sa njim u auto. Zamišljeno sam se zagledala ispred sebe, pa me je Lazar uzeo za ruku.
Lazar: Šta ti je rekao?
Valentina: Ne sada.
Preko menjača sam se izvila i započela poljubac. Grizla sam snažno njegove usne i počela da otkopčavam dugme po dugme na njegovoj košulji.
Lazar: Vale...
Valentina: Zar nas ne čeka neki poslić..?
Lazar: Ispred državnog zatvora smo..
Valentina: Onda vozi kući. Zar ti ne nedostajem..?
Nasmešio se zadovoljno, pa je okrenuo ključ u bravi.