Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 31. deo

~ Moj tata ~
●31.deo●
✦Ivan✦
Nakon toplog i dugog grljenja, došao je red i na jelo. Naizmenično sam davao Astri kašicu od jabuke i šargarepe, a i jeo iz svog tanjira. Nisam želeo da je požurujem sa sedenjem iako je počela da se izdiže, tako da joj tokom jela postavim tanke jastučiće ispod leđa. Sva se umrljala tokom jela, te me je naterala da se gromoglasno nasmejem.
Ivan: Zvezdice moja..!
Iako je jutro ovog petka prvo bilo dobro zbog posla, a zatim se sve srušilo sa otmicom Astre. Uhvatio bih sebe kako bih krenuo ka vratima da prijavim sve to, ali ništa pozitivno ne bih postigao. Policija bi saznala da sam radio za Džozefa i oduzeli bi mi Astru, više štete nego koristi. A ionako je mrtav sada...
I dalje mi je misao o onim sakrivenim parama pravila pometnju u glavi, pa sam nakon Astrine kašice preko interneta našao auto. Svakako mi je kupovina bila u planu. Našao sam novog crnog Ford Focus-a za sedamnaest hiljada evra, i sam sam se šokirao kada sam u glavi preračunao da sada u krevecu stoji i više od toga. Zašto ja te pare nisam trošio?!
Skrenuo sam pogled ka Astri i blago se osmehnuo. Iako nisam želeo taj prljav novac na nju da potrošim, sada ga se što pre moram osloboditi.
Kao za inat meni što je nisam pazio jutros, Astra neće ni oka da sklopi.
Ivan: Znam da sam pogrešio, slobodno se ljuti. Ali san ti je potreban posle svega...
Samo mi se nasmešila. Kako odoleti tom slatkom licu i okicama? Poziv od Lazara mi je iznenada stiga, te se jednom rukom javim.
Lazar: Valentina i ja ćemo večeras doći kod vas. Uspeo sam da joj kažem, a da se ne potrese previše. Kako je naša Opel Astra?
Ivan: Ljuta je na mene, pa neće da spava.
Lazar: Zaslužio si, brate.
Nasmejem se na kratko te prekinem vezu. Jadan ti Lazare, devojka u koju si zaljubljen ti je pred nosem, a ti ništa ne preduzimaš. Zbog tvoje glupe prošlosti i zbog reči tvog oca.
Kao meci jedan za drugim, sada se čulo zvono na ulaznim vratima. Baš mi niko ne da mira danas..! Držeći Astru uz sebe, otvorim vrata i ugledam nekoliko policajaca u uniformama.
Xx: Ivan Valić?
Ivan: Da, šta se dogodilo?
Xx: Danas je izbila pucnjava u suterenu kazina "Diamonds" i čovek je ubijen. Jedini osumnjičeni Sven Bejker tvrdi da ste Vi bili na mestu zločina.
Izvukao je njegovu sliku i pokazao mi je. Znao sam da će me Sven otkucati..!
Ivan: Žao mi je, nikad u životu nisam video ovog čoveka.
Xx: A ovog?
Pokaže mi sledeću sliku na kojoj je Džozefovo već veoma bledo i mrtvo lice.
Ivan: Zaista ne znam.
Dilovanje mi je dosta pomoglo da glumim i da se snađem u kritičnim situacijama, pa sam staloženo odgovarao na pitanja.
Xx: Gospodin Bejker tvrdi da ste žrtva potukla sa Vama i da je pucao u Vas umesto u žrtvu.
Ivan: Ne znam šta je ni njemu ni vama, ali ja sam sa detetom ceo dan danas.
Sada već pomalo iznervirano odgovorim jer pokušavaju iz mene da izvuku bilo šta.
Xx: Moraćemo da pretresemo Vaš stan. Osumnjičeni takođe tvrdi da ste dilovali drogu za njih.
Ivan: Da, kao da pored deteta to mogu... Samo izvolite.
Uz pokazan nalog za pretres, sa Astrom sam izašao iz stana i mirno čekao da pregledaju svaki detalj mog stana. Ništa nisu mogli da pronađu, pa se nezadovoljstvo naziralo na njihovim licima.
Ivan: Jel to to?
Upitam kratko nakon što mi se pridruže u hodniku.
Xx: Da, to je to.. Izvinite na uznemiravanju i pretresu.
Ivan: Nema problema.
Sišli su niz stepenice u hodu kao istrenirani vojnici, te najzad uđem nazad u stan.
Ivan: Dobro je...
I Astra se osmehnu radujući se što smo se konačno rešili ovih muka.
Ivan: Ima ceo vikend da te gnjavim! Nedostajala si mi previše!