Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 73. deo

~ Moj tata ~
●73.deo●
✦Ivan✦
Astra: Ovde radiš?
Ivan: Da. Svaki dan dolazim ovde već jedanaest godina.
Polako je povučem do vrata kancelarije i propustim je unutra. Anastasija je već vredno radila za svojim stolom, a prijatno se nasmešila videvši Astru kraj mene.
Anastasija: Mi to imamo mladu gošću!
Ivan: Proteklih dana se dešavaju neke provale u našoj ulici, pa ne želim da Astra ostaje sama u stanu. Nadam se da neće smetati...
Anastasija: Naravno da ne smeta ovako divna devojka! Zdravo!
Astra: Zdravo!
Astra je vesele naravi, pa je odmah uskočila Anastasiji u zagrljaj. Smestio sam se na svoje mesto i započeo sa papirologijom za danas.
Astra: Tata, mogu li otići po vodu?
Ivan: Možeš. Tačno preko puta nam je mala kuhinja.
Pokažem joj prstom, te iskakuće slatko napolje.
Anastasija: Slatka je kao med..!
Ivan: Vala jeste.
Anastasija: Nemamo nijedan novi slučaj, ali imamo dosta papira za potpisivanje. Svuda traže naše potpise. Ja sam već jednu gomilu potpisala.
Prinese mi sa svog stola odrađene papire, te uz uzdah počnem da ih potpisujem.
Anastasija: Astrine mame nema?
Na kratko se trznem, te ćutke klimnem glavom. Osim Lazara, Valentine i mene niko ne zna pravu istinu. Nameravam tako i da ostane.
Ivan: Dobro nam je i ovako. A tu je i Darija.
Anastasija: Da...
Blago sam skupio obrve i krišom je pogledao. Da li mi se učinilo ili sam osetio neko razočarenje u njenom glasu na spomen Darije..? Ne, učinilo mi se sigurno.
Anastasija: Darija ju je prihvatila?
Ivan: Jeste. Više sam se plašio Astrine reakcije, ali sve je dobro prošlo.
Nismo više ništa pričali jer se Astra vratila natrag u kancelariju. Znala je da imam puno posla, pa je bila mirna i nije me puno zapitkivala i smetala. Znala je da je moje radno vreme posvećeno samo poslu, ali da me uvek može potražiti ukoliko je nešto vrlo važno.
Ivan: Odneću gore ove dve fascikle. Brzo se vraćam.
✦Anastasija✦
Izađe iz kancelarije, te ostanem u tišini sama sa Astrom. Mala plavuša, slatka kao mali medvedić..!
Anastasija: Znaš li šta tvoje ime predstavlja?
Odlučim da prekinem tišinu zanimljivim pitanjem.
Astra: Da, tata mi je rekao. Dao mi je ime po zvezdi, uvek je govorio da sam ja njegova zvezdica.
Anastasija: I sijaš kao jedna.
Blistavi osmeh me zaslepi, te privučem jednu od stolica bliže sebi i potapšem sedište. Doskakutala je do mene i pridružila mi se za stolom.
Anastasija: Čula sam da ideš na ples, pa želim nešto da ti pokažem. I ja sam davno plesala.
Astra: Isto balet?
Anastasija: Mhm. Samo što sam bila par godina starija od tebe.
Uspela sam u telefonu da nađem slike mog poslednjeg nastupa. Razdvojenih usana ih je listala i divila im se. Osim smeđe kose, dosta sam ličila na nju.
Astra: Plešeš li i dalje?
Anastasija: Prestala sam kad sam upisala fakultet. Nije me više zanimao balet toliko, više su me zanimala prava.
Astra: Tata kaže da će imati uvek jedan ples sa mnom i ako ja odustanem od baleta. Na mom venčanju.
Osmehnula sam se i zaključala telefon ostavivši slike zarobljene u galeriji.
Anastasija: To je tačno. Otac uvek ispraća ćerku do oltara i nakon prvog plesa mladenaca, običaj je da mlada pleše sa svojim ocem.
Radoznalo me je gledala i upijala svaku moju reč. Iako deluje detinjasto, njen mozak je veoma razvijen.
Ivan: O čemu vas dve pričate? Da čujem.
Astra: O mom venčanju!
Astra kao iz topa vikne i nasmeje me.
Ivan: Polako gospođice, imaš ti još vremena za to.
Kroz smeh uz muku izusti, te prekrijem usta dlanom. Ipak je to tatina mezimica. Ne da on nju tako lako.