Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 133. deo

~ Moj tata ~
●133.deo●
✦Astra✦
Noć mi je laganije prošla, obzirom da sam sa tatom izgladila odnose iste večeri. Ujutru sam odmah i sa Anastasijom razgovarala i izvinila joj se, a ona se samo nasmešila. Bilo joj je drago što su se stvari ovako brzo rešile. Za razliku od tate, ona me je pitala šta sam odlučila po pitanju Rafaela. Ni sama nisam znala. Želela sam da iz njega izvučem istinu istog trenutka, a želela sam i da samo nestanem iz njegovog života. Prosto i jednostavno, kao da ga nisam nikada ni srela. Kao da uopšte ne postojim. Zvao me je i sinoć i nekoliko puta jutros, a sve sam poruke i pozive odbijala i ignorisala. Treba mi vremena da se sve slegne. Ne želim da prošlost progoni i da mi diše za vratom.
Ali, imam još jednog duha iz prošlosti. Nije samo Rafael problem.
Nabacila sam torbu na rame i isto tako nabacila i smešak na lice.
Astra: Prošetaću malo, treba mi vazduha.
Ivan: Važi. Čuvaj se, zvezdice.
Nije želeo da me ispituje, i bolje. Oktobarski vazduh mi je samo ulio sigurnost i koraci su mi postali odlučniji. Bes sam usmerila ka drugoj osobi, osobi koja mi je samo jedne noći poremetila ceo život.
Astra: Poseta za Dariju Velton.
Glas mi je postao grublji, a i jeza me je prošla telom čim sam kročila u prostorije zatvora.
Xx: A Vi ste njoj?
Astra: Njena biološka ćerka, nažalost.
Portir je na kratko dignuo obrve iznenađeno, ali je prećutao. Ubrzo mi je omogućio da je posetim u posebnoj prostoriji, te sam se smestila na stolicu. Ukrstila sam prste ispred sebe i čekala da se vrata otvore i da posle četiri godine ugledam Dariju.
Uveli su je, a ona je izgledala deset puta gore nego kada sam je zadnji put videla. Smestili su je na stolicu preko puta mene, te sam sačekala da čuvar izađe kako bih progovorila.
Darija: Nisam te odavno videla, Astra.
Astra: Misliš da si zaslužila da me vidiš?
Izgleda da je Dariju lako ućutkati, lakše nego što sam očekivala.
Darija: Onda si ti želela mene da vidiš.
Nasmešila se, a taj osmeh ću brzo skinuti.
Astra: Nisam te se uželela, ako si to pomislila. Došla sam po odgovore, vreme je.
Namrštila sam se i iz tašne izvadila sliku Rajana. Prstom sam je pritisla i pružila je Dariji na stolu.
Astra: Želim da znam više o njemu.
Darija: Nema potrebe, nevažan je.
Astra: Bio je važan dok ga ti nisi ubila.
Darija: To su ti rekli?
Astra: Prekini sa izvlačenjem. Sve upućuje na tebe, zato želim odgovore odmah.
Uzdahnula je zabacivši leđa nazad na stolicu. To je to, danas zatvaram poglavlje zvano Darija. Jednom za sva vremena.
Darija: Bio je divan momak, dobra duša. Jedino što je imao lošu naviku da izlazi skoro svako veče u klubove. Dok sam ja bila sa njim nije mi smetalo, ali kada ja nisam bila tu nije mario.
Astra: Ljubomorisala si.
Darija: Moja Astra, muškarcu nikada ne možeš verovati. Ko zna sa koliko njih me je prevario. A onda me je izbacio na ulicu. Nije te želeo Astra, nije želeo svoje dete.
Astra: Da te podsetim, ni ti nisi želela svoje dete. Sećaš li se kako si me bacila u kontejner?
Ućutala dok sam je kao kobac gledala. Ona je mene imala u šaci tri godine, vrebala me je kao zver svoj plen, sada smo zamenili uloge. Sada je Darija moj plen.
Astra: Zašto si ga ubila?
Darija: Lako pitanje, ako ja nisam imala život zbog njega, neće ga ni on imati.
Dobacila mi je nazad Rajanovu sliku, hladno i bezosećajno poput kamena.
Astra: Tako olako shvataš život?
Ni na ovo nije htela da odgovori. Posle par trenutaka se nasmešila i približila se.
Darija: Izrasla si u prelepu devojku.
Srce mi je blago zatreperilo. Ne, ovo je samo još jedna njena obmana i trik. Neću pasti na to ponovo..!
Astra: Gde si me ostavila?
Darija: Šta?
Astra: Pitam gde si me ostavila. U koji kontejner si me bacila? Hoću da znam to.