Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 90. deo

~ Moj tata ~
●90.deo●
✦Astra✦
Mučno sam povraćala nadvijena nad wc šoljom više od dva sata sigurno. Sve mi je i na nos i na usta izašlo. Kada sam najzad pustila vodu, zadržala sam se za ivicu lavaboa i stala na noge. U ogledalu sam bila kao duh, koža mi je bila potpuno bela.
Uhvatila sam se za kvaku i videla da je i dalje zaključano. Darija se sa druge strane vrata nije ni čula, verovatno je otišla na spavanje. Provešću noć u kupatilu, na hladnim pločicama i među zidovima koji odjekuju.
Umila sam se hladnom vodom i spustila drhtavo ruke na ivicu lavaboa. I donja usna mi je zadrhtala kroz jecaj. Ceo dan sam bila bez hrane i ovo malo što sam sada pojela sam izbacila iz sebe. Ljuljala sam se i borila se da ostanem svesna.
Ne želim da ostanem ovde, da ostanem na ovim pločicama da čamim. Spustila sam dasku wc šolje i sela. Drhtavi dlan sam postavila na obraz i zaplakala. Sve mi se zamutilo i zacrnilo. Želela sam samo da pozovem tatu i da uletim u njegov zagrljaj. Samo mi je trebao njegov topli zagrljaj.
Još par puta sam probala da otvorim vrata ili da bar zadobijem Darijinu pažnju, ali uzalud. Ništa od tog posla.
Zabacila sam glavu unazad na vrata i poluotvorenih očiju ugledah nešto što možda može da me izbavi iz ovog pakla. Nešto što sam davno čula, a sada mi možda može pomoći. Uhvatila sam zavesu za kadu i strgla je sa šipke. Zajedno sa zavesom je pala i šipka, pravo u moje ruke. Laka je, ali poslužiće.
Sela sam natrag na ivicu kade i oklevala da li da zaista započnem ovu zamisao. Sa komode sam dohvatila tanki savijeni peškir i stavila ga među zube. Moram ovo uraditi kako bih bila ponovo sa tatom.
Dlanovi su mi se znojili i skoro da mi je iskliznula šipka iz ruke. Zamahnula sam levom rukom i šipkom udarila posred desne ruke. Otrnuo mi je veći deo ruke i krv mi je ispod kože strujala. Dok sam još imala snagu, udarila sam se još par puta oko tog mesta i najzad popustila stisak zuba, te mi je peškir ispao iz usta. Potpuno mi je otrnula i crvenilo se širilo po mojoj koži. Ali, nije tu kraj.
Ponovo sam zagrizla peškir i ostavljala udarce po levoj ruci. Išlo mi je teže, obzirom da sam još uvek trpela gadne bolove. Znoj mi je sa čela kapao, kao da mi nije bilo dovoljno bola i suza za večeras.
Pustila sam da peškir padne na pod dok mi je pogled bio prilepljen za crvene ruke. Spustila sam ih na kolena i posmatrala dok mi se grlo treslo. Napravila sam sebi povrede misleći da će mi to ubrzati posao, ali ću morati da čekam za krajnji ishod.
Kroz glavu su mi prolazile sve reči u poslednjih dvadeset i četiri sata i sve više su mi se misli kovitlale. Imala sam toliko pitanja, a vrlo malo odgovora. Krajnja linija je to da mi je Darija biološka majka, koja me je napustila kada sam bila mala, a da mi tata... nije tata.
Setila sam se prvog časa književnosti u srednjoj školi i osmehnula se slabašno. Profesorka je rekla:"Kada ste mali, vaša ljubav prema roditeljima je najveća na svetu, samo njih vidite i volite. Kada odrastete vaša ljubav postaje obavezna, znate da morate da ih volite jer su vam roditelji, ali to nije ista ljubav kao kada ste bili mali."
Mislim da nikada neću moći tatu da volim obavezno. Ne mogu umanjiti ljubav prema čoveku koji se brinuo o meni otkad sam se rodila.
Prebacila sam pogled kroz mali prozorčić na kome nije bilo rešetaka, ali je bio dosta visok. Nije bilo načina da se popnem, zasigurno bih pala i povredila glavu. A silno sam želela da odem kod tate. Kod moje jedine porodice.