Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 151. deo

~ Moj tata ~
●151.deo●
✦Astra✦
Nakon dugih tri sata na toploj čokoladi sa Magdalenom, zaista smo se dobro upoznale. Prijatna crvenokosa devojka zelenih očiju. I najbolje od svega, nije me nimalo popreko gledala ili osuđivala moje postupke kada sam joj sve otpočetka ispričala. Razumela me je koliko god je mogla, i zahvalna sam joj na tome.
Radosno sam se javila tati i na brzinu mu ispričala o Magdaleni, te sam mu rekla da ću za nekih sat vremena doći kući. Sakrila sam od njega gde idem zapravo.
Prošla sam niz par hodnika u tatinoj firmi i našla put do direktora. Ne mogu dopustiti da tata ostane bez posla zbog mene, ne još i to. Njegova sekretarica me je najavila i odmah me je primio, verovatno jer sam Ivanova ćerka.
Direktor: Sedi, Astrice. Odavno te nisam video! Kako si sada?
Astra: Oporavljam se polako, biće u redu.
Direktor: Kako je Ivan? Nismo se čuli otkad je podneo ostavku.
Astra: Dobro je, ali ja krivim sebe jer je morao da ostavi posao kako ja ne bih bila u zatvoru.
Zbunjeno je skupio obrve, ali i ruke na radnom stolu.
Direktor: Ne razumem.
Astra: Tata je povukao veze... kod kolega ovde.. i to ga je koštalo njegovog radnog mesta. Tako mi je rekao pre nedelju dana.
Nasmešio se slabašno, te je klimnuo glavom.
Direktor: Ovde je tvoj slučaj završio. Advokat Filipson je dobar posao odradio, ali i veze tvog oca. Postarali su se obojica da ne budeš iza rešetaka. Ali to nije razlog ostavke tvog oca.
Sada sam ja bila zbunjena. Naslonila sam se na naslon fotelje i skrenula pogled. Šta je pravi razlog?
Direktor: Po tvom načinjenom zločinu ne bi nikada mogla da radiš kao advokat, ili na nekoj poziciji vezane za pravo. Ivan se odrekao svoje licence za rad, da bi ti sutra mogla da radiš. Ko je ucenio Ivana ne znam, ali ću saznati.
Zašto se toliko žrtvuje za mene? Ja sam mu samo nanosila bol i nevolje. Ništa dobro mu nisam donela.
Astra: Postoji li način da se ovo poništi? Postoji li mogućnost da se tata vrati na posao?
✦Ivan✦
Ivan: Ljubavi, mislim da više nemamo ni mleka ni jogurta!
Anastasija: Otići ćemo večeras u prodavnicu, da imamo ujutru za doručak.
Dok je Anastasija završavala ručak, ja sam postavljao trpezarijski sto. Otkako je Astra oslobođena zabranio sam sebi da preskočimo neki obrok zajedno. Još uvek je ponekad u sred noći imala košmare i vrisci su dopirali iz njene sobe, pa će joj trebati dosta nege kako bi se što pre vratila u normalu.
Ivan: Ta Magdalena... misliš da je dobra?
Anastasija: Nikad to ne možemo znati. Ali upoznaćemo je, verujem da će biti prava drugarica našoj Astri.
Postavila je pun lonac vrele supe i poljubila me u obraz da me uteši i opusti. Možda stvarno treba baš sada da se opustim. Rafael i Mark su u zatvoru, kao i onaj Sem, nema više nevolja. Ulazna vrata su škljocnula lagano i Astra je taman na ručak stigla.
Anastasija: Dobrodošla, dušo!
Odmah sa ulaza ju je Anastasija dočekala i zagrlila, te je Astra prišla meni. Umesto da me zagrli, pružila mi je podeblju kovertu.
Ivan: Šta je ovo, zvezdice?
Astra: Otvori, tata.
Poslušao sam je i u koverti našao presavijen papir i moju licencu za rad.
Astra: Mogao si da mi kažeš šta me čeka kada sam već počinila ovaj zločin. Svoj posao nemoj da žrtvuješ zbog mene. Molim te...
Presavijeni papir je bio ugovor o ponovnom zaposlenju.
Astra: Ti si advokat, po mom mišljenju najbolji. I ne mogu ti dopustiti da to baciš u vodu zbog mene.
Ivan: Astra, ti onda nećeš moći da radiš kao advokat...
Astra: Nema veze, ja mogu naći neki drugi posao. Ali ti ne možeš, ti si stvoren za ovaj posao.
Skupio sam obrve i prstima prešao preko ugraviranih slova mog imena na licenci.
Astra: Poslušaj me za ovo, molim te.
I Anastasija mi je krišom klimnula glavom, preponosna na našu ćerkicu i govorila mi je da ovu njenu odluku prihvatim.
Ivan: U redu, zvezdice. Hvala ti što si mi vratila posao...
Zagrlio sam je čvrsto i zavukao ruku u njenu svilenu kosu.
Astra: Ti si meni podario život, ovo je najmanje što mogu da učinim za tebe...