Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 38. deo

~ Moj tata ~
●38.deo●
✻TU NOĆ✻
✦Valentina✦
Vozeći se u taksiju zamišljeno sam gledala kroz prozor auta. Gledala sam lica ljudi, gotovo svi su bili srećni, nasmejani. Mladi parovi su šetali zagrljeni i imali zaljubljene poglede. Falili su mi ti pogledi, nikad ih nisam ni imala, niti dobila. Ustvari, možda sam ih i dobila.. Da li je moguće da sam bila toliko slepa? Da je Lazar bio taj koji je sve vreme zaista bio tu za mene?
Xx: Gospođice, šest funti.
Taksista me trgne iz misli, te mu dam novac i tiho se popenjem stepenicama do stana. Prvi put sam ovako nervozna da uđem u naš stan. On ni ne zna da sam saznala, ali ipak to znanje.. opasno me kopka. Ne bi me Ivan lagao, ali.. naš Lazar. Lazar sa kojim se viđam svakog dana, sa kojim živim... Neki glupavi smešak mi se pojavi na licu, te uz uzdah otključam vrata. Tihim koracima sam ušla i zatekla ga spuštene glave za kuhinjskim pultom. Kao da nije ni čuo da su se ulazna vrata otvorila. Već dve flaše piva su bile prazne pored njega, a treću je usporeno praznio.
Valentina: Lazare..
Tiho šapnem njegovo ime i dobijem njegovo "hm" zauzvrat.
Valentina: Što piješ toliko..?
Lazar: Nikakav sam.. ni za šta nisam dobar...
Mrmljao je pijano, te polako udaljim flašu piva.
Valentina: Nemoj više.. zbog mene nemoj...
Lazar: Zbog tebe i pijem...
Skoro pa je pao sa barske stolice koliko se od alkohola zanosi.
Valentina: Zbog mene..?
Lazar: Mhm.. Svaka cigareta je izgorela u tvoje ime i svaka kap alkohola nosi tvoje ime.
Ne mogu poreći da me te reči nisu nimalo dotakle. Grejale su me i tako nežno se umiljavale oko mene. Bojala sam se da ne onesvesti na podu, te nekako uspem da ga pridignem na noge.
Valentina: Hajde da te smestimo u krevet.
Korak po korak sam hodala kraj njega držeći ga čvrsto oko struka. Znala sam da je Lazar jak, ali tek sada sam pod prstima mogla da osetim svaki njegov zategnuti mišić. Ušli smo u njegovu zamračenu sobu i pokušala sam lagano da ga smestim na krevet. Umesto toga, obrušio se na leđa i povukao mene preko njega. Trnci su mi prošli telom, nikad mu nisam bila ovako blizu.
Lazar: Jebote, koliko sam popio zbog tebe...!
Nasmešim se spuštajući pogled, te se čelom naslonim ovlaš na njegove grudi. Uspem da se trgnem pre nego što on potpuno zaspi, pa ga namestim udobno na jastuk. Pokrila sam ga malo debljim ćebetom i tada se on sam namestio kako mu odgovara. Prošle su mi sada sve njegove reči kroz glavu, njegova pažnja, njegova zaštita.
Smestim kosu iza uha, te obiđem oko kreveta i nečujno se kolenom popnem na krevet. Uvukla sam se pod ćebe i ispod glave smestim ruku. Već je uveliko bio u dubokom snu i ispućene usne su mu bile razdvojene.
Valentina: Jesi li se zaista toliko trudio oko mene..? Zašto mi samo nisi dao to do znanja..?
Postavljala sam tiho pitanja na koja nisam dobila odgovor. O čemu je Ivan pričao, čega se Lazar boji? Boji se odbijanja? Ili se mene boji..?
Nesigurno sam pružila slobodnu ruku i dugačke prste zavukla u njegovo kratku ošišanu kosu. Bockala me je blago, ali je isto tako prijala na mojim jagodicama prstiju. Koža mu je bila tako glatka na vratu, a zbog alkohola je bio vreo.
Neumorno sam ponavljala u sebi sve što je on radio za mene, mamio mi osmehe, štitio me, brisao mi svaku suzu otkako smo se upoznali... A ja naivna, zaludela sam se glupim Markom..!
Valentina: Oprosti mi.. Oprosti mi što te nisam razumela...