Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 157. deo

~ Moj tata ~
●157.deo●
✦Astra✦
U popodnevnoj smeni u ponedeljak imala sam samo jedno predavanje u trajanju od dva sata, a ja sam i na njega kasnila. Kako je Maks išao u suprotnoj smeni, našli smo se pre moje i na brzinu sam mu pokazala najbitnije prostorije na fakultetu. Dok sam ga tako sprovodila, malo sam saznala više o njemu. Stariji je od mene samo mesec dana, a meni je delovao zreliji za svoje godine. Tvrdio je da još uvek nije upoznao nikoga, ali ubeđena sam da će sa takvim izgledom naći nekoga. Možda čak i devojku kroz par dana, ako je već nema. Zavodljiv smešak je držao na licu sve vreme da je meni srce tuklo zbog toga. Uragan se u meni lomio da mi se čak i glas borio da ostane smiren i stabilan. Možda mi je i na neke trenutke zadrhtao, a i ako jeste Maks je to sigurno primetio.
Mahnuo mi je pri izlasku iz zgrade fakulteta i svet oko mene je stao. Potpuno stao. Blistav osmeh je zasijao u hodniku i nestao je tek kada njegovo lice nije bilo u mom vidokrugu. Bila sam zaslepljena njegovim stavom i ponašanjem da sam zaboravila da kasnim na predavanje!
Trčala sam uz stepenice i kao provalnik uletela u amfiteatar. Magdalena je sedela na mestu do mog i rukama me zbunjeno pozvala k sebi. Zadihano sam sela do nje i iz torbe izvadila notes i hemijsku.
Magdalena: Ko te juri..?!
Astra: Moje ludo srce..!
Izdigla je obrve iznenađeno, te sam kroz par minuta smirila svoje disanje.
Astra: Novi momak... je na našem fakultetu.. Ono veče kad mi je pukla štikla, on me je uhvatio da ne padnem.
Magdalena: Vidim li ja to novu ljubav na pomolu..?!
Astra: Ne ohrabruj me, nije vreme za ljubav sada.
Magdalena: Zašto ne? Slomljeno srce treba lečiti što pre. Vidiš da sam ja zaslužna za vaše upoznavanje, naterala sam te izađeš.
Prevrnula sam očima i uzdahnula žvrljajući po listu papira. Sada kada sam mu pokazala okolinu, nećemo se ni viđati toliko. Šta imam od toga? Ništa... Kako je došlo, tako je i otišlo. Nemam ni njegov broj...
Profesor je ušao u amfiteatar, pa su i moje misli bile ukroćene, ali samo na trenutak. Nije mnogo prošlo, već je mašta radila svoj posao. Koliko god se trudila, nisam ga mogla izbaciti iz svojih misli. Ne vredi, ponovo me njegov mio pogled posećuje.
Magdalena: Razmišljaš o njemu, zar ne..?
Astra: Zar je toliko očigledno..?
Magdalena: Žvrljaš neke bezvezne linije..
Šaputale smo i videla sam da je stranica zaista bezvredno ižvrljala. Hvala ti Makse, ne mogu ni da se fokusiram sada!
Astra: Šta ako ima devojku..?
Magdalena: Saznaćemo.. Mada, ne verujem.
Astra: Kako si tako sigurna..?
Magdalena: Nazovi to predosećajem.. Mislim da ste se sreli u pravo vreme..
Pravo vreme?
Za nas dvoje?
Ne verujem u to. Mada, da nisam izašla to veče, ne bih ga srela. Ljubav na prvi pogled.. možda i jeste moguća. A da li je Maks onda ta moja ljubav?