Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 85. deo

~ Moj tata ~
●85.deo●
✦Astra✦
Šmrkutala sam spuštene glave i osećala sam po prvi put hladnoću i nesigurnost. Odvojili su me od tate.
Xx: Hajde, odgovori mi. Šta ti treba od stvari iz te kuće? Da znamo šta da spakujemo.
Podigla sam pogled pun suza i besa ka toj ženi iz socijalnog. Iako je postavljala neka obična pitanja, mrzela sam je iz dna duše. Mogla je i sama videti da su mi svi snovi srušeni.
Astra: Hoću mog tatu.
Xx: To je nemoguće, dušo. Imaš majku...
Astra: Ja nemam majku! Moja majka je mene ostavila!
Besno sam ustala udarajući pesnicama o sto. Grlo mi se treslo od vikanja.
Astra: Nijednu reč vam ne verujem! Svi lažete! Shvatite da ja majku NEMAM!
Snuždila se na moju viku i bol, te je skupila svoje papire i izašla iz tamne prostorije. Ličilo je na policijsku sobu za ispitivanje, ali sirena i buke nije bilo spolja. Ovo je druga ustanova.
Ostala sam sama sedeći na stolici i tresući se. Sa tatom sam uvek bila sigurna, a sada sam bila jako uplašena. Ostala sam sama, bez njega. Bez njegovog oslonca.
Xx: Pođi sa mnom.
Pojavio se drugi čovek na vratima, te sam ćutke krenula za njim. Svuda po hodnicima sam razgledala ne bih li ugledala tatu, ali nigde nije bilo ni traga njemu. Smestio me je na zadnje sedište u auto i ćutke krenuo da vozi. Darija je sedela pored mene, ćutala je i gledala pravo ispred sebe. Čak je i digla nos zbog ovoga. I dalje mi ništa nije bilo jasno, uporno mi govore da mi je Darija majka, a ja odbijam da verujem u to.
Astra: Gde je moj tata?
Xx: Ja to ne znam.
Čovek za volanom mi odgovori hladno, verovatno ni nema veze sa tim. Darija je i dalje ćutala, nije me ni pogledala. Kako je moguće da se ona za tako kratko vreme pretvorila u zlu osobu? Ili je bila zla sve vreme?
Auto se zaustavio ispred bledo zelenkaste kuće, sa omanjim dvorištem, ali oko nje ne postoji nijedna druga kuća. Samo ova je izolovana. Izašla sam iz auta uz pomoć vozača i nesigurno napravila par koraka ka toj kući. Tresla sam se od straha. U ušima mi je odzvonila škripa guma i zvuk auta koji se udaljavao.
Darija: Uđi.
Pogledala me je čekajući me na vratima, a moje oči su se pretvorile u gore i od njenih. Verovatno je videla sebe u meni.
Darija: Uđi unutra!
Viknula je bez straha na mene i nije joj to bio problem, s obzirom na to da niko neće čuti njenu viku. Nije imalo smisla više da stojim napolju, pa sam zakoračila preko praga. Već na prvi korak sam znala da je ovo pakao. I da će postati mnogo gore od ovoga. Pošto sam polako ulazila, izgubila je strpljenje i povukla me je grubo za nadlakticu. Nisam nikad pomislila da Darija može biti nasilna, ali izgleda da ću na svojoj koži to i osetiti.
Darija: Ovde ti je soba.
Otvorila je jedna vrata i našla sam se u sobi žute boje. Sve je bilo potpuno drugačije od moje. Kao u prinudnom zatvoru. Krevet, jedan mali sto i manji ormar su bili u sobi, kružni tepih i veliko zidno ogledalo naspram kreveta.
Astra: Kakva je ovo sprdnja? Gde mi je tata?! Šta si uradila?!
Darija: Mesto ti je ovde, pored mene. Pored majke.
Astra: Kakva bre majka?! Razdvojila si me od oca! Ja tebe ne priznajem niti ti verujem!
Iznervirano je dohvatila svoju torbu i izvadila papir iz nje. Bacila mi ga je u lice.
Darija: Evo ti pa čitaj! Sve ti tu piše. Možda tom papiru poveruješ. Ali ovo je sigurno, od sad si pored mene. Ovde ćeš boraviti, spavati i jesti. Tu je kraj priče.
Zalupila je vratima zatvorivši me u sobu, te sam šokirano uzela papir u ruke. Srce je poskakivalo iz mojih grudi dok sam čitala rečenice.
"Uzorak A se poklapa 99,9% sa uzorkom B."
Ispod uzoraka su stajala naša imena. Zaista mi je majka. Majka koja me je napustila.
Astra: Ne verujem ti! Lažeš!
Bespomoćno sam udarala u vrata, te sam naposletku pocepala papir. Ne želim ovde da budem! Ovo je sve greška!
Astra: Moj tata me ne bi lagao! Ti si lažljiva! Ti!
Prevrnula sam sto od besa, sa kreveta sam skinula posteljinu i zgužvala je na podu. Kleknula sam na kolena preko posteljine na podu i zajecala tiho. Osećala sam kako mi se svet ruši i kako gubim tlo pod nogama.