Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 107. deo

~ Moj tata ~
●107.deo●
✻NAKON PET MESECI✻
✦Ivan✦
Iz sudnice sam izašao zadnji i veoma zadovoljan. Istraga o ubistvu Astrinog biološkog oca se odužila, ali nije bila ni toliko duga koliko istraga može da potraje. Za slučaj star petnaest godina, pet meseci je relativno kratak period za zaključivanje slučaja. Bio sam zadovoljan presudom, Darija je dobila još pedeset godina za njegovo ubistvo, a da ne spominjem presude i za otmicu, odbacivanje rođenog deteta i držanje talaca. Dobila je minimalno sedamdeset i pet godina bez parole. Biće iza rešetaka dugo. Bilo mi je u jednom trenutku i krivo, ipak je ona dala Astri život. Ali, ponovo sam se prisetio Astrine borbe za život i nije mi bilo žao više. Čak se i izjasnila krivom pred sudom, misleći da će joj to umanjiti kaznu. Ali sudija je bio bezosećajan, kakav i treba da bude. Zločin je zločin. Jezivo me je streljala pogledom kada su je u lisicama izveli iz sudnice.
Ispred zgrade suda me je sačekao inspektor koji je otpočetka vodio ovaj slučaj. Iako smo stalno bili u kontaktu do samog dana suđenja, izgleda da je imao još nešto da mi kaže.
Ivan: Nadam se da nije neki problem iskočio.
Inspektor: Nije, taman posla. Pronašao sam nešto i želim da Vam dam.
Iz džepa je izvadio manju kockastu sliku i ugledao sam plavokosog mladića ne starijeg od dvadeset i pet godina.
Inspektor: Ovo je Rajan Stivens. Astrin biološki otac. Lično sam otvorio njegov zastareli slučaj i ovim suđenjem ga zaključio.
Sve je to on pričao, a ja sam ostao zagledan u Rajanovu sliku. Prepoznao sam Astrine oči u njegovim.
Inspektor: U Darijinom priznanju je rekla da ga je otrovala kroz obrok. To je potvrdila i autopsija. Bio je alergičan na pirinač.
Pirinač..? Odatle ga Astra ne podnosi...
Inspektor: Gušio se pred njom, a ona je čekala njegov zadnji izdisaj.
Ivan: Bio je lep mladić.
Uprkos tome što je Darija rekla da ju je izbacio kad je saznala da je trudna, imao sam osećaj da bi se možda promenio kada bi video Astru po rođenju. Ali, to nikada ne možemo saznati.
Inspektor: Smrt njenih roditelja mi je isto bila sumnjiva, ali ipak nije bila umešana. Bila je to obična saobraćajna nesreća.
Klimnuo sam glavom i uzdahnuo.
Ivan: Mogu li zadržati ovu sliku?
Inspektor: Zato sam Vam je i dao. Pomislio sam da biste želeli da saznate ko je taj čovek.
Osmehnuo sam se i stavio je u džep.
Ivan: Hvala Vam na svemu, inspektore.
Inspektor: Svako dobro.
Rukovali smo se i razišli se na ulici. Seo sam u svoj auto i ponovo izvukao Rajanovu sliku. Bio je nasmejan i razdragan. I Astra se na njega smeje.
Ivan: Sve je moglo da bude drugačije...
Ta rečenica je počela da mi odzvanja u glavi
Moglo je biti drugačije. Darija i Rajan bi dobili Astru, ja je nikada ne bih našao i i dalje bih bio do guše u govnima u svetu droge. Astra me je spasila svega toga i dala mi novu šansu za život. Zahvalan sam što je tako. I na neki morbidan način, zahvalan sam što je Rajan... mrtav.
Ivan: Bože me oprosti, ali hvala ti na tome...
Tiho sam dodao i vratio sliku u džep. Neću je Astri pokazati, ali ću je čuvati ukoliko za par godina bude želela da sazna nešto o njemu. Ne mogu joj uskratiti to.