Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 19. deo

~ Moj tata ~
●19.deo●
✻NAKON PAR DANA✻
✦Ivan✦
Još par neprospavanih noći. Delimično zbog Astre, a delimično zbog onog momka. Bojim se za njega, bojim se za Astru. Ako mene okrive, ona će otići u dom i proživeće sve ono što sam i ja proživeo. Ne smem ni po koju cenu to da dozvolim. A ako on umre...
Osetio sam opet blagi tremor u rukama prilazeći bolničkom šalteru.
Ivan: Dobar dan. Interesuje me stanje mladića koji se predozirao, čuo sam na vestima..
Glas mi je po prvi put gotovo drhtao dok sam govorio, te je sestra na šalteru klimnula glavom.
Xx: A Vi ste pacijentu..?
Ivan: Bili smo prijatelji..
Ponovo se uplićem u laži.. Dokle Ivane, dokle?
Xx: Stanje mu je dobro, oporaviće se potpuno. Možete se videti i sa doktorom koji ga leči...
Nastavila je da priča, te se samo okrenem i išetam iz bolnice bez reči. Ne smem se dalje upuštati u razgovor, i ovo što sam došao je veliki rizik. Smirio sam bar svoju savest, oporaviće se. Neće umreti zbog mene, neću morati Astri sutra da kažem da je čovek umro zbog mene. Na tren se osmehnem, pa ipak pružim korak ka stanu. Uopšte ne volim što sam je i danas ostavio samu i želim samo što pre da legnem pored nje.
Prolazeći pored bandere, za oko mi zapadne interesantan oglas.
"Traži se kelner u kafiću "Red Rose", plata hiljadu i petsto britanskih funti."
Pristojna plata i posao koji bih i mogao za novi početak da radim. Pocepam papir sa bandere na kojem se nalazi kontakt telefon i savijem ga u džep, pa ubrzo dođem u stan. Hladnom vodom sam se umio dolazeći polako sebi, ali me je prošlost morila sve više. Svaka prodaja, davanje kesice, uzimanje novca - trnci su mi mileli po prstima i telu.
Prošlost me uhodi.
Seo sam na dno kreveta ne budeći Astru, te sam se naslonio na laktove masirajući već uveliko bolno čelo. Vraćali su mi se i glasovi mušterija, odjekivali su kivno u mojim mislima..! Toliko sličnih zvukova, kikota, grohota i pogleda... Jedan od njih je.. ne.. nemoguće je.
Osetim da su mi se zenice u očima proširile, nespokoj je vladao mojim telom.. da li je moguće da je to bio Markov glas..? Da li je moguće da sam Valentininom Marku prodao drogu..?
Nervoza mi je hvatala i stezala srce. Astra je počela da se budi i da plače. Grčevi joj ne daju mira. Sva ta buka, njen plač i moji nemiri u glavi su me dovodili do granice ludila.
Ivan: Šta ti plačeš više, koji kurac?!
Nesvesno viknem na nju i samo je još više uplašim i uznemirim. Plač je prelazio sve njene limite, te se zabrinuto uhvatim za glavu.
Ivan: Izvini, zvezdice.. Ne znam šta mi je bilo.. kako sam smeo da povisim glas na tebe..?
Uzmem je u naručje i lagano poljuljam milujući je po leđima. Krhko se držala uz moje grudi dok sam joj šaputao nežne reči pesmice. Umirila se i zaspala u mojim rukama, pa legnem na leđa i ostavim je da spava na meni.
Ivan: Nikad više neću povikati na tebe, Astra.. Ti si moja jedina zvezdica...
Usne mi zadrhte dodirivajući joj kosicu, te se tiši poljubac začu u zamračenoj sobi.