Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 26. deo

~ Moj tata ~
●26.deo●
✻SLEDEĆIH DANA✻
✦Ivan✦
Sve smo za par dana uspeli da dekorišemo za Astru. Prvih par noći sam polako navikavao Astru na novo mesto za spavanje, a i sebe sam navikavao na to da neće spavati uz mene. Plakala je prvih noći, pa sam morao da spavam u fotelji uz krevetac kako bi se ona osećala sigurnom. Gledao sam je svakog dana kako raste i vreme mi je jako brzo prolazilo. Proleteće mi vreme pred očima dok ona napuni deset godina. Tada će doći novi problem - objasniti kako nema majku. Isplivaće istina da joj nisam pravi otac, možda neće ni želeti sa mnom da živi niti da me vidi.
Ivan: Ne znam kako ću ti to objasniti, zvezdice.. Bojim se toga da ću te izgubiti, a postala si mi važna..
Šapnem tiho kod rešetaka kreveca, te Valentina tiho uđe u sobu.
Valentina: Idem ja polako...
Pošao sam za njom, te na ulaznim vratima ugledao Marka koji je strpljivo čeka. Lazar se posvetio nekom dubinskom čišćenju flašica i ignorisao Markovo prisustvo, možda čak i postojanje.
Valentina: Vidimo se!
Mark: Zdravo!
I Mark mi klimne glavom, pa zatvorim vrata za njima. Lazar je ćutao u svojim mislima, a ja sam seo na kauč. Opet je škripnuo ispod mene, i njega moram da promenim.
Ivan: Jesi li dobro?
Lazar: Kako da budem? Sve je srećnija sa njim, a meni se svet ruši.
I zaista je Mark održao svoju reč, razumeo je Valentinu više i ponašao se bolje prema njoj, a Lazar je sebe krivio što je to dopustio. Krivi sebe jer je na njegovom mestu mogao da bude on, a sa druge strane ne želi da vuče Valentinu u neku propast koju je on izmislio.
Lazar: Ja je gledam i slušam uveče kako sa osmehom priča šta su sve radili tog dana, više cigareta pušim, čak sam i par puta zakasnio na posao..!
Ne mogu da ga gledam ovakvog, vraća se u ono stanje u kojem sam ga našao. Uništava samog sebe...
Pogled mi je zastao na ulaznim vratima, pa isprepletem prste. Rastrzan sam na sve strane. Ponovo su mi se javljali svi mogući glasovi i na kraju sam opet čuo onaj koji mi je sumnjiv. To je taj glas, Markov glas. Sada sam bio siguran da je to on..! Ali ja se ne mogu mešati, ne smem zbog Astre rizikovati.
Ivan: Siguran sam da je to on, on je uzimao drogu od mene.
Okrenuo se ozarenog lica ka meni i blago nakrivio glavu.
Lazar: Kako...?
Ivan: Uneo si mi sumnju, nisam mogao tako lako da je odbacim. Ponavljao sam njegov glas u glavi i sada sam siguran da je to on. Ali nemam nikakvog dokaza, i da imam Astru ću dovesti u opasnost.
Lazar: Možemo reći Valentini.
Ivan: Reći ćemo joj. Možda ona zapazi nešto, pa potvrdi naše tvrdnje.
Klimnu glavom sa olakšanjem, pa se nasloni na kuhinjsku ploču. Laknuće mu još više ako se Mark skloni.
Ivan: Sutra je peti novembar, idem na razgovor za posao u kafiću. Ne znam ni kako ću prilagoditi smene zbog Astre..!
Lazar: Čuvaćemo je mi, to nije problem.
Klimnuo sam glavom gledajući ga sa kauča. Samo mu malo treba da bude savršen dečko, bez ikakvih briga i problema.
A to malo je Valentina.
Njemu samo Valentina treba.