Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 21. deo

~ Moj tata ~
●21.deo●
✻NEKOLIKO NOĆI KASNIJE✻
✦Lazar✦
Jeza je milela po mojoj ruci od šake pa sve do ramena. Kao mravi da marširaju po njoj. Već sam pre par dana osetio trzaje i jezu u telu, ali sam se trudio da ih ignorišem koliko god mogu. Izgleda da ću večeras doživeti najgore.
Očekivao sam da će se kroz prozor videti strašna oluja i da će mi cela noć biti još gora. Ali nebo je bilo vedro, sa ponekim oblakom, a mesec je sijao jače nego inače.
Donja usna mi se zatresla snažno, te zbacim čaršav sa sebe i stanem kraj otvorenog prozora. Trebao mi je svež vazduh, a nije ga bilo mnogo krajem avgusta. Drhtavo sam se vratio svom noćnom ormariću i uzeo novu paklu cigareta. Sat je otkucavao tačno tri sata ujutru.
Čak su mi se šake previše tresle da sam jedva pripalio cigaretu. Povučem prvi dim u sebe i osetim veoma blago poboljšanje. Misli na nešto lepo, Lazare.. Misli na Astru. Na onu malu devojčicu koja ti štipa nos svaki put kad te vidi. Zbog koje baš želiš da kupiš auto Opel Astra. Pomisli na to kako će uskoro propričati, kako će za par meseci napraviti prve korake.
Misli na Ivana koji ti je pružio novi život, uzeo te pod svoj krov da ne spavaš na klupama u parkovima. Koji ti je pomogao kroz školu, spremao ti sedviče i toplu večeru posle proklete škole.
Misli na Valentinu koja tebi može da se izjada, da potraži savet od tebe. Da tebe prvo zove kada je u nevolji. Ona zna da ćeš je zaštititi. Ne, ne mogu o njoj da mislim! Opet mi misli odlaze ka jebenom Marku!
Već sam treću cigaretu palio i nisam nameravao da stanem. Isplivali su novi problemi i brige. Želim sve da okončam, da jedan problem ja rešim, a nisam sposoban za to. Pored Ivana, nikad se nisam osećao hrabro, ono muško. Uvek sam se oslanjao na njega.
Lazar: Ne mogu više..
Kroz jecaj izgovorim, te se naslonim na okvir prozora. Pet cigara sam ispušio do sad, a želim još. Želim celu paklu, a pluća me izdaju. Umirivao sam disanje i bolno stenjanje kako me Valentina iz susedne sobe ne bi čula. Ne želim da me vidi ovako slabog.
Cigarete su postale moj porok. Njima se zasitim koliko toliko. Nije kao droga. Koliko god želeo da se vratim kokainu, ne mogu. Obećao sam da ću zbog nje prestati. Samo me obećanje prema njoj sprečava da ne počnem ponovo sa kokainom.
Lazar: Obećao si, Lazare.. Zbog nje si se promenio.. I ostaće tako.
Nevoljno sam vratio ostatak cigareta u fioku i legao sam nazad u krevet. Polako je počeo da me smiruje vazduh, te je i drhtanje tela prošlo zajedno sa škrgutanjem zuba. Nije se ni iz Valentinine sobe čula buka, nisam je probudio. Ne želim da se sekira za mene, a ne želim ni da me vidi u krizi. Pobegla bi glavom bez obzira od mene, uplašila bi se tog prizora. Sam sebe plašim tada, šta očekujem od drugih..?!