Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 44. deo

~ Moj tata ~
●44.deo●
✻SLEDEĆE VEČE✻
✦Ivan✦
Stavljao sam poslednji ukras na grančicu jelke, dok je Astra na podu čačkala poklone. Uporno je pokušavala da pocepa ukrasni omot sa kutija, a ljutito je uzdisala kada bi shvatila da ne može da ga skine. Krišom sam se smejao jer sam ih zalepio kao manijak da ona ne bi otkrila koje su igračke u pitanju.
Iznervirano je skinula kuglu sa najniže grančice i bacila je iza leđa, te se kugla otkotrljala pod sofu.
Ivan: Pa ne ispod, Astra..!
Tako mi i treba kad se kačim sa malim detetom. Uspem samo rukom da dohvatim ukras, pa ga vratim na istu grančicu. Neće se ona toliko ni sećati svih ovih trenutaka koji se meni urezuju u glavu. Moći će da ih gleda na fotografijama, a igračke koje sam joj kupio će brzo prerasti.
Astra: Tata..!
Sa zadovoljnim osmehom je šakom udarala po šljaštećim ukrasima i pokazivala mi svoj uspeh.
Ivan: Budi tu mirna.
Načas sam otišao u spavaću sobu po kameru i pribor za crtanje. Igračke će i zaboraviti, ali crteže neće. Uslikao sam je par puta kraj okićene jelke, a zatim sam kameru odložio sa strane. Ostalo nam je još tri sata do ponoći i valjalo bi popuniti to vreme. Dok je uporno pokušavala da obori još neki ukras, pomno sam je pratio i crtao je na papiru. Linija po linija, crtež je dobijao svoj oblik.
Ivan: Sviđa li ti se?
Podignem papir prema njoj, te joj se pogled zalepi za te grube linije. Dopuzala je do mene, te sam je podigao na sofu i približio stočić do nje.
Ivan: Malo ćemo i boje da dodamo. Boje su najbitnije na jednom crtežu.
Otvorio sam vodene boje i četkicom ih naneo unutar linija. Prva slika Astre je poprimila novu dimenziju..! Već je pružala ruke ka četkicama i bojama, pa sam joj dao čist papir kako bi i ona nešto obojila. Već u prvom minutu je zamazala sto crvenom i plavom bojom, te sam brzo završio svoj crtež i sklonio ga na sigurno da se suši. Neke vijugave linije i mrlje je pravila na svakom delu papira, te sam joj obrisao ruke.
Ivan: Ovako ćemo...
Umesto vodenih boja, odabrao sam tempere kako bi dobili jaču nijansu. U paleti sam pomešao baš crvenu i plavu boju i dobio time ljubičastu, pa sam joj velikom četkicom naneo boju na ceo dlan. Ipak sam je malo čvršće držao kako se ne bi umazala po licu, pa sam joj raširio prstiće i nežno prislonio dlan na papir. Otisak njenog malog dlana je ostao na sred papira, te sam brže bolje očistio Astrinu ruku.
Ivan: I evo ga tvoj prvi rad..! Ovo ćemo da uramimo.
Dodao sam četkicom i njeno ime ispod otiska i to zlatnom bojom. Već joj je dosadilo crtanje, pa se opet posvetila rasturanju jelke.
Ivan: Nemoj biti nevaljala. Evo čika Lazar nas zove!
Javio sam se odmah, te se sa druge strane začu uzbuđen Lazar.
Ivan: Neko nam se unervozio pred sastanak...
Lazar: Ne zajebavaj, brate..! Ali jesam nervozan! Mislim da joj se neće dopasti.
Ivan: Doček Nove godine na otvorenom pod zvezdama sa momkom? Teško da neka devojka može tome da odoli.
Sa uzdahom se složio sa mnom i prekinuo vezu. Koliko se uzdrmao zbog Valentine, ona toga nije ni svesna!