Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●187.deo● ✦Astra✦ Svi naši dragi ljudi su bili uz nas, nije bilo potrebe za nekim velikim slavljem, ali je nama i ta nekolicina bila dovoljna. Stolovi i stolice su bili prekriveni čistim belim tkaninama, a na uglovima su ružičaste mašne bile vezane. Pre glavnog jela, pristigla je naša svadbena torta. Maksu sam male detalje otkrivala u vezi nje, ali sam želela da se iznenadi njome danas. Dovezli su je na pokretnom stočiću i iz nje su manji vatrometi blještali. Maks: Nisam ovo očekivao uopšte. Astra: Sviđa ti se koju sam odabrala? Maks: Naravno, divna je! Isekli smo je i jedno drugom dali po zalogaj torte. Napokon smo je okusili posle toliko planiranja i iščekivanja. Najradije smo želeli da se venčamo još na proleće, početkom aprila. Ali, devetnaest godina nam je baš prerano. Prošao je Maksov rođendan krajem aprila, a zatim smo sačekali i moj krajem juna. I taman smo sredinom jula stali na ludi kamen! Maks: Nema lepše torte, a ni lepše mlade. Sladak trag poljupca od šlaga je ostavio na mojim usnama, a bez ikakve najave je krenula naša balada za prvi ples. Bela magla se podigla od poda okružujući do pola naše noge, te me je Maks vešto odveo do sredine sale gde smo pred svima zaplesali nasmejani. Plašila sam se ovolike prisnosti pred drugima, ali nismo preterali. Ipak smo sad venčani. Maks: Dakle, koja je tvoja tajna? Astra: Neću ti reći. Maks: A daj..! Pa ja sam tvoj muž, valjda ne treba da kriješ od mene ništa. Astra: Vadiš se na tu funkciju sad, hm? Zatreptao je očima kao neka devojka i umiljatim pogledom me je slomio. Astra: Dobro dobro..! Mislim da se Magdaleni sviđa Tristan. Blago se zbunio ali niko nije ni posumnjao o čemu smo pričali tokom našeg prvog plesa. Maks: Sigurna si? Astra: Po njenom pogledu, jesam. Ali ispitaću je. Neće mi tako lako umaći sa odgovorima. Okrenuo me je u mestu i venčanica se blago odigla podigavši sa sobom i belu maglu oko nas. Maks: Tristan je dobar momak, mada ne znam da li i on oseća nešto prema Magdaleni. Astra: Ne brzajmo toliko, bar dok ja ne vidim sa Magdalenom. Da nisi reč rekao Tristanu, ne budi bezobrazan. Izvio je obrve iznenađen svojim novim nadimkom, te sam se nasmešila. Maks: Već me u prvom satu našeg braka zoveš bezobraznikom? Ugrizla sam se za unutrašnju stranu obraza, pa sam mu poljubila usnu i na trenutak blago liznula. Astra: Imao si malo šlaga... Maks: Lukava lisice..! Ne može on da ne popusti pred mojim poljupcima nikako. Pesma se završila uz aplauz i naš ponovni poljubac. Dan je tek počeo, a mi ni ne želimo da se brzo završi. Mada, isto tako želimo i da nakon venčanja krenemo na medeni mesec. Maks: Mislim da te još neko čeka sada... Zbunjeno sam okrenula glavu u pravcu u kojem je gledao, pa sam ugledala tatu kako nam prilazi. Ivan: Gospođice.. pardon, gospođo Lejk mogu li Vas zamoliti za ples? Učinićete to Vašem ocu, zar ne? Astra: Naravno, tata...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
