Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 63. deo

~ Moj tata ~
●63.deo●
✦Ivan✦
Trudio sam se svim silama da sakrijem nervozu od Astre dok sam pogled držao pripijenim za put ispred volana. Za nju je ovo samo obična poslastica nedeljom, ali za mene nije. A nije ni za Dariju. Poslao sam joj poruku da sačeka ispred restorana kako bih ja polako uveo Astru u ceo razgovor i upoznavanje.
Veselo je skakutala kraj mene i zauzeli smo mesto u sredini restorana. Najveću porciju pomfrita je tražila i poveću pljeskavicu iako ću na kraju ja to pojesti.
Astra: Svidelo ti se kako sam plesala?
Ivan: Naravno, zvezdice. To ti je bila prva priredba, a svaka sledeća će biti izvanredna!
Štipnem je za obraz i nasmejem je. Voleo sam to što je bila mala tatina princezica iako je bila već peti razred. Želeo sam zauvek da ostane to mirno i nežno dete.
Ivan: Astrice..
Tiho sam pročistio grlo i znao sam da nema povratka nazad.
Ivan: Neko bi želeo da te upozna. Jedna devojka. Pričao sam joj dosta o tebi i kroz priču te je zavolela. Da li bi ti želela da je upoznaš.. možda danas?
Astra: Doći će kod nas kući?
Ivan: Došla bi ovde u restoran...
Već uplašeno odgovorim, te se nakon kratke pauze Astra osmehne.
Astra: Može.
Sa olakšanjem klimnem glavom i pošaljem Dariji poruku da može ući unutra. Nisam je kroz prozor ni primetio da je sa naočarima za sunce već čekala ispred ulaza. U beloj odevnoj kombinaciji opušteno, ali i pomalo nervozno je ušetala unutra i došla do našeg stola. Osmehnula se meni pružajući mi ruku koju prihvatim, a zatim ruku pruži i Astri.
Darija: Zdravo, Astra. Ja sam Darija.
Ćutke joj se nasmešila i tada mi je pao kamen sa srca. Možda ovo prođe i bolje nego što sam očekivao.
Darija: Mogu li sa vama popiti šejk?
Astra: Može..!
Na porudžbinu smo dodali i Darijin šejk, pa sam se podosta pomučio kako da krenem ovaj ozbiljniji deo. Iako joj je Darija već pokazivala nešto i pričala slatko sa njom, treba joj reći da će tu ženu viđati stalno sa njenim ocem.
Ivan: Astrice.. Darija je meni.. jako važna osoba.. a i ja sam Dariji.
Astra: Zajedno ste, to hoćeš da mi kažeš.
Skupim usne u ravnu liniju i razmenim pogled sa Darijom. Ako je odmah shvatila za nas dvoje, uskoro može naći i momka..! Hvata me muka... Muk je prekinuo konobar donoseći našu hranu i piće.
Darija: Da, zajedno smo. Želeli smo mi to da ti kažemo, ali si nas ti preduhitrila.
Darija odmah izgladi i ublaži stvar, pa se i ja uključim.
Ivan: Zvezdice, Darija će biti češće kod nas, nekad će i prespavati. Hoće li ti to smetati?
Astra: Neće. Samo...
Spustila je pogled i tada sam se ozbiljno zabrinuo.
Astra: Hoću li morati da je zovem mama?
Knedla mi se skotrljala niz grlo. U samo par rečenica je i odrasla i postala najranjivije dete na svetu.
Darija: To je tvoja odluka. Ako želiš, možeš da me zoveš, a i ne moraš. Možeš me zvati po imenu, a možemo i smisliti neki nadimak. Daka, Daja...
Astra: Onda može Daja!
Veselo usklikne i nasmejem se od srca. Dobro je Ivane, pregrmeo si i ovo..! Darija joj se približila i zagrlila ju je čvrsto. Astra nije skidala osmeh sa lica, umiljavala joj se. Baš onako kako se godinama meni umiljavala.
Ivan: A tata je odmah zaboravljen, hm?
Prišla je i meni i dala mi duži zagrljaj. Darija nas je srećno gledala, te sam joj pružio ruku. Dotakavši njenu, osetio sam kompletnu povezanost. Držao sam ćerku kraj sebe i ženu koju volim. Sve je bilo savršeno..!
Poljubac otisnem na Astrinom obrazu i tiho joj na uvo šapnem.
Ivan: Hvala ti, zvezdice...
Nije se ni snuždila, ni razljutila. Znala je da mi je ona ipak sve na svetu...