Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 159. deo

~ Moj tata ~
●159.deo●
✦Astra✦
Radne dane sam provodila na fakultetu, a neću ni pokušavati da lažem da nisam ranije stizala samo da bih na kratko videla Maksa. Svaki dan od ponedeljka sam stizala barem pola sata ranije i pravila se pred njim da sam pre predavanja imala obaveze ili u biblioteci ili u bilo kojoj drugoj prostoriji. Svaki put bi mi se široko nasmejao, a u petak me je i zagrlio. Prvi zagrljaj, ali peviše kratak za mene. Taj zagrljaj me je držao toplom tokom celog dana, ali i napravio nestrpljivom. Sutra me vodi na neko njegovo mesto, a ja ne znam da li ću dočekati taj izlazak. Nije ni izlazak, već.. samo vožnja.
Za Magdalenu je to definitivno bio izlazak, raspravljala se sa mnom.
"Za njega je to uvod u izlazak, želi da te upozna i da sazna zašto nisi odmah pristala na sastanak", govorila je, a ja sam naposletku i poverovala u njene reči. Sigurno sam ostavila misteriju zašto nisam pristala odmah iako je on shvatio u neku ruku da je prerano.
Magdalena je navijala za nas dvoje da postanemo par, a ja sam sebi zabranila da brzam stvari. Neće biti kao što je bilo sa Rafaelom. Nikad više neću tako pogrešiti.
Anastasija: Razmišljaš o Maksu? Ako se tako zove.
Astra: Kako si.. znala? Svi mi čitate misli u poslednje vreme..!
Nasmešila se i zavrnula rukave kako bi prala sudove pored mene.
Anastasija: Ja ću da perem, a ti ih briši i slaži.
Ponekad smo ovako zajedno raspremale nakon ručka, a nekad bi posuđe samo ubacile u mašinu i prilegle.
Anastasija: Videla sam ti pogled. Videla sam kako si ga pogledala.
Astra: Samo to?
Anastasija: To je sve što je potrebno. I ja sam taj pogled imala za tvog oca, i dan danas ga tako gledam.
Astra: Znači bila je ljubav na prvi pogled.
Anastasija: Tako nekako. Za mene jeste bila. Šteta što sam ćutala tri godine o njoj, ali opet sam je dočekala.
Nasmešila sam se ćutke i obrisala tanjir koji mi je dodala. Imamo sličnu situaciju, bar me može razumeti.
Anastasija: Šta ti osećaš?
Astra: Kad bih bar mogla to da objasnim. Prerano je, još uvek mi je srce slomljeno.
Anastasija: Možda ti baš Maks zaleči srce. Nisi o tome razmišljala?
Astra: Jesam, ali... bojim se. Ponovnog bola se bojim. Ako se isto desi.. ja to neću preživeti.
Isključila je vodu i obrisala mokre ruke, te me zagrlila. Zadrhtala sam u njenom naručju, ali mi je pružila i utehu.
Anastasija: Strah će uvek postojati, ali ne smeš protraćiti vreme i propustiti možda pravu priliku. Ako je prava prilika Maks, onda se potrudi, ali ne žuri. Prava ljubav je tu da te nauči strpljenju.
Astra: Hvala ti, mama.. Sutra me vodi negde.
Anastasija: Gde?
Astra: Ne znam, rekao je da želi da mi pokaže jedno mesto.
Anastasija: Iskoristi to, nikad ne znaš šta ćeš doživeti. I zapamti da je februar mesec ljubavi..!
Dobacila mi je izlazeći iz kuhinje, pa mi je tek tad sinulo da je februar već stigao. Baš je brzo prošlo...
Složila sam ostatak sudova u viseći deo iznad, te u sobi pronašla toplu odeću. Obećala sam Lei i Lavu da ću više vremena provoditi sa njima, a kako se zatvor isprečio nisam održala to obećanje. Petak je, mogu kod njih večeras i da ostanem do kasno.
Astra: Tata, možeš li me odvesti kod teta Valentine i čika Lazara?
Ivan: Mhm.
Sačekala sam ga da se spremi, a samo sam zamišljeno gledala u kazaljke na satu. Šta li on sada radi? Da li i dalje važi naš dogovor za sutra? Možda je odustao...
Ivan: Hajmo..!
Trgla sam se na tatin glas i poskočila za njim. Vreme provedeno sa Leom i Lavom će mi ohladiti glavu i misli.