Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 18. deo

~ Moj tata ~
●18.deo●
✦Sven✦
Sven: Odakle njemu ovakva smelost?!
Džozef: Sedi, Svene. Nema potrebe za napetošću.
Odmahnem glavom i smestim se na stolicu ispred njegovog stola. Imao je tu neku čudnu smirenost u glasu i njegova oštrina bi se primetila tek kada bi se opasno razljutio. Prstom sam vukao donju usnu zamišljeno sve dok se Džozef nije oglasio.
Džozef: Nema mesta za nervozu. Od ovoga mu zavisi život, neće imati novca.
Sven: Upravo je otišao.
Džozef: On nema drugog izbora, Svene. Vratiće se on. Milom ili silom.
Začuđeno sam ga gledao kako pali sledeću cigaretu iako je prethodnu pre samo nekoliko trenutaka ugasio.
Sven: Posle svih reči i dalje želiš da on bude tvoj diler..?! Šta je sa ugovorom?
Ovakvu neozbiljnost od njega nisam nikako očekivao. Da pređe preko svega - vikanja, "ostavke", svih tih reči zbog jednog mangupa sa ulice..!
Džozef: Uprkos svemu, dobar je diler. Nismo ni pravili ugovor, bio je na takvoj ivici propasti da je on mene molio za posao. On najviše zarađuje i dobru svotu novca dobijam. Dobar si i ti, ali Ivan ima dosta potencijala za široka polja. Ti mi moraš biti pri ruci. A sada, moram da idem kući. Nastavićemo sa pakovanjem sutra.
Sven: Ja ću ostati da završim još nekoliko kesica.
Klimne glavom i izađe iz mračne prostorije pune dima, te stegnem pesnicu besno. Zašto taj Ivan dobija svu njegovu pažnju?! Šta vidi toliko u njemu?! Kao da će Ivan preuzeti ovaj posao, a ne ja..
Ustanem, i dalje lebdeći u svojim mislima, te se približim stolu gde su prazne kesice čekale da ih napunim belim prahom. Navučem rukavice i pažljivo počnem sa poslom, pa naglo prekinem. Neka ljutnja mi se nakupila u telu. Kakve on privilegije ima da ugovor za njega ne postoji?! Mora da Džozef blefira..!
Bez ikakvog odobrenja, dođem do Džozefovog stola i izvadim sve moguće papire. Znam da u prvoj fioci drži svu istoriju o njegovim dilerima. Preturao sam po svim listovima, prošao sam i moj list, ali prokletog Ivanovog lista nije bilo!
Sven: Kučkin sin...!
Ujedem se za jezik besno, te strpam nazad u fioku sve papire. Jedva da je tu godinu dana i tako divne uslove ima, može da ode kad god želi. Dok smo svi mi ostali zatočeni ovde!
Razočarano udarim pesnicom o sto ispuštajući besan krik da se čak triput začuje odjek.
Koliko puta sam samo hteo da napustim ovaj mrak, da počnem novi život. I sada, kada je to nemoguće za mene, saznam da neko ima takve privilegije! Privilegije koja ja nisam imao. Nisam mogao da biram svoj život!
Ima Džozef pravo. Vratićeš se ti, Ivane. Milom ili silom. Ali vratićeš se. Postaraću se za to.