Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 189. deo

~ Moj tata ~
●189.deo●
✦Astra✦
Veselje, hrana i piće - sve se slavilo i veselilo. Maks ni trunčicu alkohola nije okusio, dok je Tristan popio koju čašu. Raspevao se, a Magdaleni se to izgleda veoma dopalo. Ispod stola sam je povremeno blaže šutirala i dobijala bih zauzvrat njen popreki pogled. Ima tu nečega, Magdalena..!
Tata i čika Lazar su malo popili, ali ne previše zbog vožnje. Tu su ipak bila i deca, imali su svoju granicu.
Popodne nam je već izmicalo i bilo je vreme da pođemo na put, na medeni mesec. Od teta Valentine i čika Lazara smo dobili ideju za medeni mesec i odlučili da kao i oni pravo sa venčanja krenemo na put. Čak smo odabrali i isto mesto na kom su oni bili.
Astra: Crveniš se ceo dan, nemoj da misliš da nisam primetila.
Magdalena: Čini ti se samo.
Astra: Šta bi bilo kada bih pomenula Tristana?
Ošinula me je pogledom, pa sam se zadovoljno nasmešila. Ubola sam gde treba.
Magdalena: Nije ništa..!
Astra: Ma daj..! Sve bi dala da sediš pored njega sada. Nemoj me lagati.
Magdalena: Dobro, malo mi se sviđa, pa šta..?! Nije zabranjeno gledati..!
Otpila sam gutljaj šampanjca smešeći se. Krenuće i Magdalenino poglavlje uskoro.
Maks: Trebalo bi da pođemo, brod će krenuti u ponoć.
Astra: Važi.
Polako smo ustajali od stola i počeli da se pozdravljamo jedni sa drugima. Lava sam nežno poljubila u obraščić jer je spavao čvrsto, dok je Lea bila dugo u mom zagrljaju. Nisam očekivala da ću joj već toliko nedostajati, a nismo se ni udaljili još uvek.
Lazar: Pa Opel Astra, lepo se provedi i pošalji nam neku sliku! Možda se Ibica promenila od onda kada smo mi bili poslednji put.
Astra: Naravno da ćemo vam slati slike!
Teta Valentina se radosno pozdravila sa mnom, dok je mama skupljala suze u očima.
Astra: Mama, nemoj plakati..
Čvrsto sam je zagrlila dok me je mazila po kosi. Ništa manje nisam ni očekivala od nje, znala sam da će danas zaplakati.
Anastasija: Čuvajte se i javljajte nam se kad možete, da ne brinemo.
Maks: Ne brinite se, hoćemo.
Na samom kraju došao je red da se pozdravim sa tatom. Stala sam ispred njega i uhvatila ga za nadlaktice.
Ivan: Moja mala zvezdica...
Na pola mu je glas skoro skroz utihnuo i pukao. Za mamu sam znala da će plakati, a nisam očekivala da će i tata odmah za njom početi.
Ivan: Pazite se, odmorite se i uživajte zajedno. Javite se obavezno kada stignete u hotel.
Astra: Neću ja dozvoliti da se brinete. Tata..?
Ivan: Da?
Astra: Hvala ti za neizmernu ljubav...
Stegao me je jače uz sebe, prihvatajući moju zahvalnost. Ne mogu mu rečima opisati koliku je on radost doneo u mom životu, kamo sreće kada bi moje srce moglo pričati umesto mene. Možda bi ono moglo da objasni moju ljubav prema ocu.
Ivan: Zauvek ćeš biti moja mala zvezdica, ma koliko god ti odrasla.
Palčevima me je mazio po obrazima, pa je potom poljubac otisnuo na moje čelo. Pravi očinski poljubac.
Ivan: Makse, oprezno vozi.
Maks: Ne brinite se, biće sve u redu.
I Maksa je zagrlio, pa su nas svi ispratili do Maksovog auta na otvorenom parkingu. Koferi su nam već bili spakovani u gepeku. Maks je otvorio krov pa smo mogli da uživamo u letnjem vazduhu tokom vožnje sve dok ne dođemo do broda. Prebaciće nas do ostrva, i to je jedino što se razlikovalo od teta Valentinine i čika Lazareve destinacije. Zagrljeno su nas svi posmatrali dok smo se spremali da krenemo.
Valentina: Uživajte na medenom mesecu!
Mahali su nam, pa je Maks uz sirenu na autu odgovorio na njihov pozdrav. Ostavili smo ih iza sebe i kroz desetak minuta smo se našli na glavnom putu.
Maks: Pa ženice, idemo u našu prvu avanturu.
Uzeo mi je ruku i poljubio je. Zakikotala sam se i ispružila preko menjača približavajući se njegovom licu. Obraz sam mu obasula sitnim poljupcima sve dok se nije glasno nasmejao.
Astra: Idemo u avanturu, ljubavi...