Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 168. deo

~ Moj tata ~
●168.deo●
✦Maks✦
Astra: Šta si pričao sa mojim tatom?
Maks: Zar moram da kažem?
Astra: Makse.
Palcem sam prešao preko njenih prstiju smešeći se, te sam je uveo u auto. Ne znam zašto sam očekivao da neće zapitkivati i kada budem seo na svoje sedište. Pogledala me je zagonetno, te sam samo slegnuo ramenima.
Maks: Dogovorili smo se da to ostane među nama. Ne smem da pogazim dogovor.
Nasmešila se, te smo se kroz par trenutaka našli u centru Londona. Želeo sam da je izvedem u restoran, ali nije mi to bila opcija baš za prvi izlazak. Rešio sam da odustanem od tog restorana i da napravim nešto jednostavnije, a opet romantično za nju.
Parkirao sam se ispred svoje zgrade i uveo je u svoj stan.
Astra: Što je ovako mračno? Ako nešto iskoči, umreću odmah..!
Maks: Ništa neće iskočiti, ne plaši se...
Uhvatio sam je za već hladnu ruku i po mraku je vodio kroz stan. Napamet sam koračao kraj kreveta u svojoj sobi, te sam otvorio vrata staklenog zagrađenog balkona.
Astra: Makse...
Tiho je uzdahnula i jednom nogom pažljivo iskoračila na balkon. Sitne mirišljave sveće su gorele u plastičnim fenjerima poređanim po podu i oko spoljašnje sofe. Preko ćebadi i jastučića su se prostirale svetlucave lampice.
Maks: Sreća pa sam preuredio balkon, pa možemo ovde sedeti bez smrzavanja.
Iskrice u njenim očima su se zasijale i smešak se izvio na njenom licu.
Astra: Divno je..!
Obavila je ruke oko mog vrata grleći me tako čvrsto da se njen parfem selio na moje telo. Stisnuo sam je blaže oko struka i zavukao lice kraj njenog vrata. Glatka koža je odisala voćnim mirisom i njena plava kosa me je golicala po licu.
Maks: Samo nam fali topla čokolada, ali i to ću sada da rešim.
Nežno sam joj poljubio donju usnu skidajući joj ružičasti karmin.
Astra: Stani.. pre nego što uđeš unutra.. moram ti ispričati o svojoj prošlosti.
Maks: Znaš da sam ti rekao da ne moraš. Ni sada niti ikada. Ne na silu.
Astra: Nije na silu. Ako sada to ne sklonim sa duše, neću moći mirno da nastavim. Molim te...
Napola je zažmurila i isprepletala nam prste. Uzdahnuvši, vratila je pogled na moje oči.
Astra: Ivan i Anastasija nisu moji biološki roditelji. Ivan me je našao u.. smeću, nekoliko sati nakon što sam se rodila. Nije napustio bebu koja se borila za život, i prihvatio je ulogu oca. On je imao mračnu prošlost, bio je diler. Napustio je taj svet kada sam ja zamalo bila ubijena zbog toga. Nakon toga, imala sam divno detinjstvo, u sve što sam uperila prstom, on je kupio i obezbedio mi. U mojim očima je on heroj.
Nasmejala se kroz suze, a zatim joj je osmeh nestao.
Astra: Nakon jedanaest godina našao je ženu, zavoleo ju je, a i ona njega. Bar je tako izgledalo, ali nije ni blizu toga nije bilo. Darija se pune tri godine samo pretvarala da joj je stalo do nas. Niko od nas nije znao da je ona zapravo bila moja biološka majka... Otela me je, mučila i mene i njega.
Više nije izdržala, suze su joj skliznule niz obraze i razmazale joj crnu maskaru. Palčevima sam obrisao te crne mrlje i držao jezik za zubima do kraja.
Astra: Mislili smo da je tu kraj svim duhovima iz prošlosti, sve do... Rafaela. Nisam verovala isprva kada je tata rekao da je on loš, i zamalo se nisam opekla. Kada je tata zbog njega bio ranjen.. pobesnela sam. Sebe sam htela da uništim prvo, a onda se desilo.. to..
Maks: Dobro je, dobro je...
Privukao sam je u zagrljaj i pokušao da umirim njene jecaje. Rukama me je čvrsto grlila sve dok nije prestala da plače.
Maks: Je li ti sada lakše kada si rekla sve?
Astra: Mhm..
Obrisala je mokre obraze i najzad se nasmešila.
Astra: Sada.. ako je moja prošlost razlog za tebe da me... ne želiš.
Maks: O čemu ti pričaš?
Žustro me je pogledala suznim očima, te sam je obuhvatio za oba obraza.
Maks: Ti misliš da je mene briga za to što ti se desilo? Briga me je, ali ne to ne može da mi smeta nikada. To nije razlog da ja tebe odbacim.. A taj Rafael je budala kad je tebe ispustio. Mada, možda je i pametan. Sad te ja imam.
Konačno se nasmejala glasnije i skočila mi u zagrljaj. Sitne poljupce mi je nizala niz vrat, te sam je spustio nežno na sofu punu ćebadi i jastučića. Zakikotala se i uvrzla se u lampice.
Maks: Budi mirna dok nam spremim toplu čokoladu.
Namignuo sam joj, te se vratio unutar stana ostavivši je da se crveni u obrazima.