Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 146. deo

~ Moj tata ~
●146.deo●
✻SUTRADAN UJUTRU✻
✦Ivan✦
Ivan: Da, da. Tako je, želim samo da je izvučem odavde, makar bila i u kućnom pritvoru.
Ceo dan sam sedeo u fotelji u radnoj sobi i zvao hiljade i hiljade brojeva. Telo mi je utrnulo, ali sam uspeo da dođem do željenog advokata koji će sigurno uspeti da izvuče Astru. Zahvaljujući inspektoru i njegovoj volji uspeo je juče istog popodneva da stupi u kontakt sa Markom, a uspeo je čak i da izgura da ga dovedu u zemlju. Sutra stiže. Za to vreme su pretresli Rafaelov stan i pronašli na njegovom telefonu Markove poruke u kojima se planira osveta. Imaju dokaze da ga optuže za pokušaj mog ubistva, jedino što ih koči je Semova izjava. On tvrdi da je te noći Rafael bio sa njim i da nije nigde izlazio. A znam da laže, i to itekako laže.
Ivan: Odlično! Kada možete doputovati?
Xx: Mogu već večeras zakazati let.
Ivan: To bi nam najviše odgovaralo. Hvala Vam puno!
Sa olakšanjem sam spustio slušalicu i prošao prstima kroz kosu. Kada bismo izgurali da Astra bar pređe u kućni pritvor, bili bismo presrećni. Tada bi sve išlo lakše, a i ne bih brinuo kako će Astri biti u ćeliji. Nisam noćas ni spavao kako treba, misli su mi bile kod nje. Iz nove kutije sam uzeo cigaretu i zapalio je, te povukao dim. Prvi dim posle toliko godina.
Anastasija: Mislila sam da si prestao sa cigaretama.
Ivan: I jesam. Ovo mi je prva posle osamnaest godina. Kako sam imao malu bebu u stanu nisam zapalio unutra, a rešio sam i da je bolje da prekinem. A sada mi zaista treba jedna.
Anastasija: A advokat? Krenuće već večeras?
Ivan: Da, misli da možemo da je izvučemo iz stanice, da ne bude do suđenja tamo.
Anastasija: To je odlično..! Kako je tvoja rana?
Ivan: Nije baš najbolje...
Zavalio sam se u fotelju ugasivši cigaretu i odigao majicu. Gaza je bila crvena od krvi, te je Anastasija odmah prišla da previje ranu.
Anastasija: Nisi ništa odmarao cele prošle noći, rana ti se pogoršala. Uzmi i popij lekove dok ja stavim novu gazu.
Ugrabio sam slobodnu priliku i zagrlio je. Ne treba mi cigareta da me smiri, treba mi Anastasija i njen zagrljaj.
Anastasija: Nemoj se brinuti, izvući ćemo je odatle.
Ivan: Nadam se da hoćemo.. Strahujem isto kao i kada ju je Darija uzela, a taj period mi je bio najgori. Nisam želeo tako više ikad da se osećam, a ponovo se dešava...
Sela mi je u krilo i prolazila rukom kroz kosu. Grlila me je nežno i toplo, a mučna tišina je hrlila stanom. Astra bi ovde veselo skakutala iako je već odrasla devojka i time bi nam donosila puno radosti. A sada čami u mračnoj i vlažnoj ćeliji.
Anastasija: Imaj nade, samo imaj nade i uspećemo. Uz tebe sam uvek. I uz tebe i uz Astru.
Spojila nam je usne i uzela me nežno za vrat. Jezikom i donjom mekanom usnicom me je milovala i za čas umirila. Ni prethodni dim cigarete joj nije zasmetao.
Anastasija: Vratićemo našu ćerku nazad, a tebi neka ovo bude poslednja cigareta.
Ivan: Jasno, kraljice..!
Nasmešio sam se i prigrlio je nazad udišući njen opojni miris. U pravu je, počeo sam da se predajem prebrzo. Ništa nije gotovo, tek je počelo. I Mark i njegov sin će platiti za svu štetu koju su nam naneli. Posebno će platiti svaku Astrinu suzu.