Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 57. deo

~ Moj tata ~
●57.deo●
✻VEČE✻
✦Lazar✦
Auto sam parkirao ispred zgrade i popeo sam se stepenicama do stana već otkopčavajući jaknu. Ivan me je dve godine smarao da nam uzme auto, i na kraju smo morali da popustimo. Imao sam tu čast da biram koji ću, pa sam odabrao Opel Astru. Astrica je uvek sa osmehom slušala kako je njen nadimak nastao, tačnije kako sam ga ja izmislio.
Već je pao mrak i bio sam mrtav umoran od današnjih treninga. Okačio sam jaknu na čiviluk i raskopčao košulju. Iz hodnika sam iz spavaće sobe već čuo gnjecanje i znao sam da Valentina nije stala sa vajanjem nove vaze. Sedela je na podu u rastegnutoj majici na bretele koja joj je došla kao haljinica.
Lazar: Srećan rad, jedina.
Iznenađeno me ugleda na vratima sobe, te se blistavi osmeh pojavi na njenom rumenom licu.
Valentina: Hvala, ljubavi!
Razigrani glasić prozvoni kroz stan, te skinem košulju sa sebe.
Lazar: Radiš ceo dan?
Valentina: Ostala mi je još samo ova vaza, a nešto mi ne ide..
Uporno je pokušavala da je izvaja visoko, a glina bi se među njenim prstima provukla i spustila na dno. Frknula je kroz zube, te i ja izdahnem umorno.
Valentina: I ti si umoran, podgrejala sam ti malopre večeru. Na stolu je pokriveno.
Lazar: Gladan sam ja nečeg drugog...
Šapnuo sam joj i seo na pod iza nje. Zakikotala se, a koža joj se naježila na moj dodir. Naslonio sam glavu na njeno rame i gledao kako smireno njeni prsti maze mekanu glinu.
Valentina: Stavi ruke sa mnom, opustiće te.
Poslušao sam i dotakao prvo vrhovima prstiju, a zatim i celim dlanom tu zagrejanu smesu. Činilo se kao da ne radim ništa, ali se Valentina osmehnula.
Valentina: Izgleda da ti imaš više kreativnosti od mene.
Lazar: Nemam samo tu kreativnosti...
Izmoren od svega danas, nežno sam uvukao njenu kožu između zuba. Uzdahnula je tiše i zabacila glavu unazad. Još uvek nam se glina okretala pod prstima, ali mi je nismo toliko ni osećali.
Valentina: Samo mi je još ova ostala da izvajam...
Više je sama za sebe pronalazila razloge da mi se odupre, te sam se samo nasmešio kroz poljupce u vrat.
Lazar: Izvajaćeš sutra.
Više je to bilo naređenje nego molba. Dohvatio sam mokru krpu sa strane i obrisao nam ruke. Stegao sam je za butine i uzeo tako u naručje noseći je do kreveta. Preko glave sam joj svukao tu dugu majicu i otkrio njeno potpuno nago telo. Sporo sam ga obeležavao poljupcima. Njen stisak na oba ramena me je po poslednji put upozorio da ne odugovlačim toliko. Osmehnuo sam se i sa kukova svukao pantalone zajedno sa boksericama. Već u sledećem trenutku sam bio duboko u njoj.
Svaki sledeći put se oduševim njom i dušom i telom.
Stezao sam čaršav kraj njene glave i osećao peckanje po leđima od njenih noktiju. Na zidu su se senke naših tela ocrtale i mogao sam videti kako se Valentinine noge obmotavaju oko mene kao korenje drveća. To mi je dalo podstrek da nastavim jače.
Gladno je spojila naše usne grejući nas do sto stepeni i više. Na mojim usnama je vrisnula moje ime i stresla se ispod mene, baš kad i ja. Osećao sam ispunjeno, svaki sledeći put mi bude bolji od prethodnog. Sa svakim sledećim se osećam ispunjenije.
Valentina: Možda uskoro i vidimo rezultate i ostvarimo tvoju maštu...
Noktom pređe preko mog obraza dok sam se i dalje zadihan praznio u njoj. Nasmešio sam se.
Lazar: Moguće.. Valjda ćemo uskoro dobiti pozitivan test.
I dalje je gledajući nasmejanu, spustio sam se do njenih usana i kroz poljubac se setio prošle tri godine. I pre toga smo pominjali decu, ali se nismo osećali spremno. Tek smo pre tri godine doneli konačnu odluku - imaćemo decu iako možda nismo spremni. Nikada nećemo biti spremni za prvo dete. Trudio sam se da kroz poljubac ništa ne oseti, ali sam se jakk brinuo. Šta ako nešto nije u redu..?
Lazar: Pa... spremna za drugu rundu?
Valentina: Već možeš opet?
Nakrivio sam glavu sa ironičnim pogledom, te sam se polako izvukao iz nje.
Lazar: Sa tobom mogu neprekidno.
Zacrvenela se i oblizala usne. Prijale su joj te reči iz mojih usta uvek.
Lazar: Okreni se na stomak.
Sa zločestim smeškom me posluša i zadovoljno otisnem šaku na njenoj zadnjici. Pljesak odjeknu sobom, kao i njen vrisak.
Lazar: Sad se pripremi, tek sam započeo ovu noć.