Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 70. deo

~ Moj tata ~
●70.deo●
✦Ivan✦
Treći sat je, a Astra je probala svega tri haljine. A ima još milion na gomili..! Znali smo oboje da ću ja brže odabrati odelo, pa je moje već bilo spakovano u kesi iz prethodne radnje. Nasmešio sam se gledajući u tri haljine koje je već probala. Svidele su joj se, ali želi i ostale da proba. Već će biti šopingholičarka za par godina! Da li joj je i majka bila takva..?
Odmahnuo sam glavom i trepnuo par puta. Mnogo sam u poslednje vreme počeo da razmišljam o njenoj biološkoj majci, neki strah me je obuzeo. Ne želim o tome da razmišljam, Astra je samo moja ćerka. Uvek je to bila i uvek će i biti.
Astra: Tata, a ova?
Izašla je iz kabine u bež haljini do poda i sa strane je rukama držala haljinu šireći je.
Ivan: I ta ti prelepo stoji, zvezdice.
Astra: Ali to si rekao i za roze, plavu i ljubičastu haljinu! I sad i za bež kažeš isto..!
Nasmejao sam se tiho, ali šta ću. Prelepo izgleda u svim bojama. Tačnije, samo ne u žutoj. Nikako ne želi da je proba i uopšte ne voli tu boju.
Ivan: Probaj i ovu crvenu, možda ti se ona najviše svidi.
Sačekao sam ispred kabine da svuče bež haljinu i odložio sam je na ostalu gomilu koju je probala.
Izašavši iz kabine, zadobila je moj najveći pogled pun divljenja. Najlepše joj je stajala crvena haljina..!
Ivan: Ova je pravi pogodak, zvezdice! Divna si!
Iako mi se osmehnula, srce mi je zadrhtalo. Pre samo nekoliko dana je napunila dvanaest godina i već tim brojem prelazi u svet tinejdžera. Sa jedanaest godina sam je još uvek smatrao detetom, a sada polako prelazi u mladu devojčicu.
Dok sam ja bio zaglavljen u svojim mislima, Astra se već presvukla u svoju odeću. Sa nekim tužnim pogledom je pogledala sve haljine na gomili. Znam da će joj najbolje stajati crvena haljina.
Ivan: Šta kažeš da uzmemo sve haljine koje si probala?
Čučnem ispred nje i lice joj se ozari. Kao da je samo to čekala da joj kažem.
Ivan: Sve ti lepo stoje i ne možeš uzeti samo jednu.
Sa osmehom je pokupila haljine, te smo platili sve. Vrlo brzo smo se vratili kući sa sve sladoledom pre večere. Darija bi trebalo uskoro da dođe, ali se Astra posle sladoleda zatvorila u svoju sobu. Taman kad sam krenuo ka njoj izašla je obučena u crvenu haljinu.
Astra: Odlučila sam, ovu ću nositi na njihovom venčanju.
Ivan: Sad je još lepša. Šta ćemo sa kosom?
Astra: Vezaćemo je u punđu, ali ne visoku. I šminka..
Ivan: Šminka?
Astra: Pa da, moram malo staviti.
Uzdahnuo sam i skupio usne.
Ivan: Možeš samo malo ruža, ne previše. Još uvek si mala da bi se šminkala. Za neke.. dve godine, možeš polako da počneš. Nemoj da uništiš kožu tako rano.
Klimnula je glavom radosno.
Astra: Možemo li da plešemo?
A zato si se ti obukla..! Klimnem glavom i na plejeru pustim baladu. Neka slična će biti na venčanju, pa valja da se uvežbamo. Melodija je krenula i uzeo sam Astru u naručje. Oduvek je volela da je nosim. Smestio sam njenu ruku u svoju, a drugu je stavila na moje rame. Pod dnevne sobe je sada postao naš podijum. Iako smo samo nas dvoje plesali, imali smo osećaj da nas milionska publika gleda. Kikotala se dok sam je vrteo po sobi u plesu.
Ivan: Šta kažeš da imamo više ovakvih večeri? Da ovako plešemo? Možemo to i kad odrasteš.
Astra: Šta ako mi se ne bude više sviđao ples kad porastem?
Ivan: I dalje ću imati jedan obećani ples sa tobom.
Uputi mi zbunjeni pogled odmah.
Astra: Koji to?
Ivan: Na tvom venčanju. Otac ima jedan ples sa svojom ćerkom.
Osmehnuo sam joj se i dao joj poljubac prepustivši se preostalim notama balade.