Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 2. deo

~ Moj tata ~
●2.deo●
✻SLEDEĆI DAN✻
✦Ivan✦
Xx: Budite se bre!
Osetim snažan udarac posred lica, pa skočim sa kauča.
Ivan: Šta je ovo..?
Valentina: Doručak, pijanice.
Pomirišem žućkastu kesu i osetim sveže i još uvek tople đevreke pod prstima.
Valentina: Ustaj i ti, fudbaleru!
I na njega baci kesu, a on se još više prepadne nego ja.
Lazar: Vale, zaboga...
Zločesto mu se nasmešila, te se konačno uspravimo. Valentina nam donese čiste tanjire iz kuhinje kako bismo započeli doručak.
Ivan: Već ti se završila škola za danas?
Valentina: Jeste odavno, bila sam sa Markom i upravo me je dovezao. Ionako ne biste ustali da se nisam pojavila.
Nevoljno se složim sa njom, ipak smo do zore pili. Ne znam ni koliko je sati...
Valentina: Da li valja ovo što sam pravila?
Iz torbe izvuče vazu sa teget i svetlo plavim nijansama.
Valentina: Imam rok do kraja nedelje, ali mi se sada ne sviđa kako sam je uradila.
Odmahnem glavom sa smeškom dok završavam svoj doručak. Koju god skulpturu izvajala, nikad joj se ne bi zaista svidelo. Naravno, dobila bi najveću ocenu, ali njeno zadovoljstvo svojim ličnim delima bi se retko primetilo na njenom licu.
Valentina: Ne znam da li ću baš položiti maturski sa ovim...
Razočarano kaže, te vrati vazu nazad u svoju torbu. Oduvek joj je trebalo dosta vremena da shvati svoju vrednost i retko ko bi umeo da joj to i dokaže.
Valentina: Idem ja sad, Lazare kad ti dolaziš kući?
Lazar: Doći ću kasnije, još malo ću biti sa Ivanom.
Ivan: Mogli bismo večeras da izađemo. Naravno, ako vi možete.
Valentina: Taman da se odmorim od škole..! Naći ćemo se onda večeras kod fontane.
Zabaci svoju plavu kosu držeći torbu na ramenu, pa izađe iz stana. Već sam mogao da čujem Lazarovo neugodno disanje, te samo ustane sa stare fotelje i zavuče se u kuhinju.
Ivan: Šta je tebi? Ljut si?
Lazar: Ništa mi nije.
Ivan: Ljut si na Valentinu?
Nastane tajac, te bučno odloži tanjire u sudoperu.
Lazar: Ne sviđa mi se taj Mark..!
Na kratko podignem obrve spuštajući pogled. Nismo ni on ni ja upoznali Marka, ne mogu tako lako suditi o čoveku koga ne poznajem.
Ivan: Čini mi se da je Valentina srećna.
Lazar: Ne znam...
A ni ja nisam bio siguran u to što govorim. Valentina je konačno stala na svoje noge posle više od pola godine, dobro je videti je bar malo srećniju.
Lazar: Nešto mi tu ne valja.. ali ne znam šta.
Ivan: Nemoj odmah tako, možda je stvarno super lik.
Ironično odmahne glavom, te prebacim pogled na sat.
Ivan: U jebote! Već pet popodne, ala smo mi prespavali..! Ja moram na razgovor.
Odmah sam ustao i počeo da se spremam. Kazino mi nije daleko, ali ipak ne želim da kasnim.
Lazar: Opraću ti ove tanjire, pa ću otići.
Ivan: Ćuti, ni kod kuće nisi oprao svoje, a meni ćeš da pereš! Idi olakšaj Valetu.
Podsmehnuo se i ubrzo krenuo zajedno sa mnom. Negde na pola puta smo se razdvojili, a ja krenem ka centru grada. Iako nas troje provodimo dosta vremena zajedno, nakon što sam njih odvojio u poseban stan, ostao sam u svom, ali mi nije isto bez njih. Dobro smo se zabavljali, ali zbog rizika mog dilovanja, ne želim da oni nastradaju. Valentina je održavala stan čistim i stalno je čistila za nas dvojicom. Dobro, malo više za Lazarom. Sada ima pune ruke posla kada živi samo sa njim. Bockaju se non stop, ali su zaista bliski. Ja im dođem kao neki stariji brat ili... čak otac. Čovek kojeg se svi trebaju plašiti zbog njegovog posla. Ali oni su ostali, osećali su se dužni.