Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 48. deo

~ Moj tata ~
●48.deo●
✦Lazar✦
Lazar: Doći ćemo mi ponovo!
Astra: Laki!
Pružala je rukice ka meni i sve teže mi je bilo da zatvorim ulazna vrata za sobom.
Lazar: I Vale i ja ćemo opet doći i igraćemo se sa tobom..!
Gotovo se na silu izvlačila iz Ivanovih ruku dok se on samo smejao.
Ivan: Više voli vas nego mene.
Valentina se sagla i ostavila joj poljubac u jedan obraz, a ja sam ostavio u drugi.
Lazar: Slušaj tatu, Opel Astra..
Šapnem joj tiho, te uspemo da izađemo iz stana bez njenog plača. Hladan martovski vazduh nas je odmah udario pravo u lice.
Lazar: Baš brzo raste, uskoro će i prohodati.
Za samo nekoliko nedelja se pretvorila u nestaška..! Svuda puzi i svuda gura ruke, Ivan je morao sve utičnice da prelepi, kao i frižider da zatvori jačom ručkom.
Valentina: Prva godina najbrže prođe, dok nauči puzi, da sedi, da hoda. Vreme proleti.
Sa osmehom je pričala o deci i mogao sam osetiti kako mi steže ruku nesvesno. Duboko u sebi sam znao da želim da imam decu sa njom, da imamo malu porodicu, ali je i dalje onaj veći deo mene pokoravao sve te misli. Neću biti dobar otac.
Valentina: Hoćeš da naručimo picu večeras?
Lazar: Može, da ne grejemo dodatno stan.
Većinom smo ćutali i hodali u tišini, sve do stana. Čak ni ja nisam želeo da pokrenem razgovor, nešto u meni se treslo. Neka nervoza je lelujala prazno u meni. Ćutke sam svukao jaknu ušavši za Valentinom u stan.
Valentina: A možemo i vino da otvorimo..!
Već kao da sam je izdaleka čuo, njen glas se utišavao. Grlo mi se steglo, sve manje vazduha je ulazilo.
Valentina: Lazare..?
Obema rukama sam se zadržao za zid spuštajući glavu. Ni tračak vazduha nisam mogao da udahnem, a stomak mi se zavezao od bola..!
Valentina: Ljubavi..?
Lazar: Ne mogu da dišem..!
Progovorim na silu naglas se gušeći. Ruke su mi se kao manijaku tresle i kolena su mi zaklecala.
Valentina: Lazare!
Pljusnuo sam kolenima na pod i uspeo sam da se dovučem do zida.
Valentina: Ljubavi, šta ti je..?!
Koliko god ne želeo da je plašim, sam sam bio potresen što ne mogu da dišem! Uporno sam rukama pokazivao kako se gušim, suze su mi klizile niz obraze, a noge su se trzale bespomoćno..!
Bez ikakvog straha, sela mi je u krilo i stopila svoje usne sa mojima. Pod dlanom sam osetio kako mi se srce lagano smiruje, a oči su mi ispod spuštenih kapaka bile potpuno mirne.
Valentina: Smirio si disanje..
Dlan je sa mog obraza spustila na grudi i naslonila se na moje čelo. Zadihano sam pokušavao potpuno da se smirim.
Valentina: Imao si napad panike...
Lazar: Pre će biti da je kriza... Već godinu dana ne uzimam ništa.. Zašto si me..poljubila?
Valentina: Poljupci smiruju.. tebe pogotovo... čim sam te poljubila, smirio si se...
Uz teški uzdah stavim ruke na njen struk i zavučem lice kraj njenog vrata.
Lazar: Jesi li sigurna da želiš ovo da gledaš ponekad..?
Žalostivi glas se oglasi, te se njen mali podsmeh začu.
Valentina: Nije to ništa strašno za mene.. Sam se odvikavaš od droge, bez ikakvih lekova.. To je za pohvalu, a ne za kritiku.
Lazar: Biće mnogo teško, Valentina...
Uvek je znala kada koristim njeno puno ime umesto nadimka, kada sam mrtav ozbiljan.
Valentina: Ali će vredeti. Zato što znam da ćeš izgurati. Da ćemo zajedno uspeti. Zato što verujem u tebe. Verujem u nas.
Palčevima mi je obrisala mokre dlanove i ponovo spustila usne na moje.
Lazar: Ti si moja nova droga.