Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 128. deo

~ Moj tata ~
●128.deo●
✦Valentina✦
Jedva smo se i odvojili od Astre i... Rafaela. Nisam imala srca da kažem ko je Rafaelov otac. Ko je zapravo Mark Adler. Kako da kažem našoj zvezdici da je Mark bio naša propast i razlog za sve nevolje koje su nas snašle..?!
Valentina: Ne, ne mogu...!
Zarila sam prste u kosu čupajući je sa svoje glave, a u sebi sam osećala strah do kostiju. Telo mi je postalo mlitavo, bezosećajno i vrlo hladno na dodir.
Lazar: Vale, jedina...
Pljusnula sam na ivicu kreveta i zajecala sa licem prekrivenim šakama.
Valentina: Posle toliko godina... ponovo se isto dešava...
Lazar: Ne smeš da se potresaš.. Molim te...
Pokušavao je svojim glasom i dodirom da me umiri, ali moj strah je bio jači od toga. Mnogo jači.
Lea: Mama... zašto plačeš?
Lav: Mama...
Kroz prste sam ih pogledala i delovali su jako tužno. Bili su na ivici suza zbog mene...
Lazar: Mama se malo rastužila, ali uskoro će biti opet srećna. Idite vas dvoje da se igrate.
Nisu želeli isprva, ali ih je Lazar nagovorio i zatvorio vrata spavaće sobe za njima.
Valentina: Šta ako njih povredi? Šta ako zbog mene naša deca nastradaju..?!
Zajecala sam glasnije, a zatim su me Lazarove ruke protresle.
Lazar: Valentina..! Neću dozvoliti to. Neću dozvoliti da se tebi, Lei ili Lavu nešto dogodi. Preko mene mrtvog će doći do vas.
Valentina: Ne znaš šta će uraditi.. Kako možeš biti spreman..?
Spojio nam je čela i uzdahnuo.
Lazar: Život za vas mogu da dam, trepnuo ne bih. Tebe, a ni decu niko ne sme da takne.
Ruke su mu se zategle i blago sam prstima prešla preko njih.
Lazar: Kada su te ove ruke izdale? Hm? Jesu li te nekada pustile..?
Valentina: Nikada nisu.. Nisu me pustile nikada, i dok nisam bila tvoja..
Lazar: Nikada i neće. Ovim rukama sam tebe zaštitio, ovim rukama ću i decu zaštititi. Neće im se ništa desiti. Ko njih ili tebe takne, umreće. To ti obećavam, jedina...
Obrisao mi je suze i prebacio me u svoje krilo. Čvrsto me je grlio sve dok mi se disanje nije smirilo. Prolazili su mi trenuci sa Markom kroz glavu. Svaki ogavni dodir i poljubac, na sve sam bila preosetljiva.
Valentina: Zar Astra ne zna..?
Lazar: Ivan joj sigurno nije rekao. Otići ću večeras kod njih.
Valentina: Lazare...
Tiho sam šapnula i suze su ponovo počele da naviru.
Valentina: Ne želim ni tebi da se nešto desi.. Ne možemo živeti bez tebe.
Lazar: Ništa mi se neće desiti. Zaglavila si sa mnom do kraja života.
Iako se našalio, znao je da se bojim za naše živote. Ni preko mene Mark neće doći do naše dece, ali Lazar ne sme da nastrada. Koliko je Lazar čuvao mene, toliko sam ja njega.
Valentina: Obećavaš da ti se ništa neće desiti..?
Čvrsto sam ga uhvatila za obraze prodirući u njegove oči.
Lazar: Obećavam. A kad haos prođe, poradićemo malo i na tom trećem detetu.
Sa olakšanjem spojila sam nam usne i bar na trenutak su moje brige nestale. Bar na malecni trenutak...