Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 79. deo

~ Moj tata ~
●79.deo●
✦Ivan✦
Zaboravio sam pored Darije i da gledam na sat. Kada sam se setio, još nekoliko minuta je bilo do deset sati. Astra još nije došla kući, a Darija je na stomaku spavala pored mene. Pokrio sam je preko golih ramena i sklonio joj pramen kose sa lica. I kroz zatvorena vrata spavaće sobe sam mogao da čujem pucketanje brave na ulaznim vratima. Skočio sam iz kreveta i navukao majicu i šorts, te izašao iz sobe. U bravi sam okrenuo ključ i ugledao Astru jako bledu.
Ivan: Šta ti se to desilo..?!
Zadržala se za moje ruke i sudržavala se da ne povrati.
Ivan: Hajde u kupatilo...
Uveo sam je unutra i držao joj kosu dok je povraćala belu sluz.
Ivan: Zvezdice... šta ti bi odjednom? Jel zbog ciklusa?
Astra: Nije... muka mi je od.. sušija.
Ivan: Jao, Astra...
Sačekao sam da završi sa povraćanjem, pa sam je uzeo u naručje i tiho odneo u njenu sobu. Smestio sam je na krevet i pokrio, te sam rukom prošao kroz njenu kosu. Preznojila se od povraćanja. Doneo sam joj čašu vode koju je naiskap popila.
Ivan: Zvezdice, znaš da tvoj organizam ne podnosi pirinač. Zašto si jela suši?
Astra: Džejson nije znao da ja to ne mogu da jedem.. a nisam htela da odbijem hranu na prvom izlasku.
Uzdahnuo sam i slabašno se osmehnuo. Seo sam na kraj kreveta i posmatrao da li će joj se ponovo pojaviti mučnina.
Ivan: Na sledećem dejtu mu kaži da ne podnosiš pirinač.
Astra: Sledećeg dejta neće biti.. povratila sam pred njim i zgrozio se.
Jedva sam kontrolisao smeh, ali ipak se Astra zakikotala. Savršen prvi dejt, zaista.
Astra: I kroz povraćanje sam htela da se smejem dok sam ga gledala kako uplašeno trči što dalje od mene..!
Uz smeh doda, te prevrnem očima. Kukavica.
Ivan: Kako si došla?
Astra: Taksijem. Nisam želela da se uplašiš od mog poziva.
Pomazio sam je po obrazu i uzdahnuo.
Ivan: Izgleda da Džejson i nije neki opasan momak. Pobegao je čim je video malo grozniju stvar.
Astra: Nisu svi kao ti, tata.
Sanjivo mi se osmehnula i sama se podigla u sedeći položaj. Skidala je šminku dok joj je san dolazio na oči, pa se zatim vratila pod pokrivač.
Astra: Mislim da mi se više ne sviđa posle ovoga.
Ivan: Znači da dobro biraš, zvezdice. Ionako si tek krenula u srednju, biće momaka. A moraću da pooštrim svoje kriterijume.
Zakikotala se i skupila kosu u rep.
Astra: Jesi li se mnogo razočarao kada nas je majka napustila?
Progutao sam knedlu u grlu. Žao mi je što i sa svojih petnaest godina veruje u takvu laž.
Ivan: Onako. Možda i nisam previše, ostavila je tebe sa mnom. To mi je bilo dovoljno.
Astra: Misliš li da je veza sa Darijom ona prava stvar?
Zatekla me je nespremnog. Zapravo, od početka naše veze nisam želeo previše o tome da razmišljam. Nisam želeo da brzam sa njom.
Ivan: Možda. Možda je ona prava žena. Nisam puno o tome razmišljao.
Astra: Aaaa... Anastasija?
Ivan: Šta sa njom?
Nakrivila je glavu uz ironičan pogled.
Astra: Tata, bila sam prošle nedelje kod tebe u kancelariji i videla sam njen pogled. Samo u tebe gleda.
Ivan: Zaista? Nisam primetio..
Zamislio sam se i setio onog dana pre dve godine. Dana kad sam prvi put doveo Astru na posao. Ispitivala me je o Dariji i činila mi se ljubomornom. Nije valjda otada..?
Astra: Ja vidim, a ti ne...
Ivan: Kako god, ovo nije tema za oca i ćerku. Zaboravi na to..!
Namestio sam joj pokrivač i naslonio se na zid kraj njenog kreveta.
Ivan: Ostaću pored tebe noćas. Za slučaj da ti se ponovo sloši.
Astra: Hvala, tata..
Ivan: Sve za tebe, zvezdice...
Lagano je utonula u san, pa sam i ja sklopio oči. Ovo me podseća na one noći kada sam dežurao pored nje bolesne ili uznemirene zbog šuškanja ili neke senke na prozoru. Uvek je mogla da računa na mene.