Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 142. deo

~ Moj tata ~
●142.deo●
✦Ivan✦
Blagi bolovi su me probudili, te sam nežno zagrlio Anastasiju koja je još uvek spavala kraj mene. Promrdala se, pa je otvorila oči.
Ivan: Dobro jutro...
Anastasija: Dobro jutro..
Tiho je prošaputala i poljubila mi usne.
Ivan: Imaš li i dalje loš predosećaj?
Anastasija: Nije me ni napustio od noćas..
Pomazio sam je po obrazu, a zatim je Astra izašla iz kupatila.
Ivan: Već si ustala? Dobro jutro..!
Astra: Dobro jutro i vama..
Bila je bleda, ponovo sa podočnjacima i naduvenim očima. Plakala je noćas opet.
Ivan: Hajde da ustanemo i vidimo šta ćemo sa ovim problemom od noćas..
Polako sam se pridigao, a zvono na vratima me je trgnulo.
Ivan: Od ranog jutra problemi i ljudi...
Gunđao sam teturajući se do ulaznih vrata, te sam zatekao na njima policajce.
Xx: Stan Valić?
Ivan: Da. Šta se dogodilo?
Xx: Imamo prijavu o ranjavanju Rafaela Adlera, noćas oko dva sata.
Ironično sam se nasmejao i odmahnuo glavom.
Ivan: Ne, obrnuto je zapravo. Taj mladić je mene ranio sinoć, ušivali su me. Hteli smo sada da podnesemo prijavu protiv njega. Uostalom, kako je on ranjen?
Xx: Sa njim je bio Sem Mičel koji je prijavio Astru Valić. Kaže da je ona ranila Rafaela.
Ivan: Ne, ne. Nemoguće je.
Ironično sam se nasmejao ponovo, ali se tada Astra oglasila.
Astra: Moguće je, u redu je.
Vukla je stopala po podu i došla tik pored mene. Stajali smo rame uz rame, a ona je klimnula glavom.
Astra: Ja sam ga ranila noćas, očevim pištoljem. Nalazi se u fioci od radnog stola. Znam šta sledi...
Anastasija: Astra...
Za razliku od Anastasije, ja sam zanemeo. Sad vidim razlog njene neprospavane noći, iskrala se noćas i pustila da je bes kontroliše. Ne, moja zvezdica to ne bi uradila. Ili bi.. za svog oca? Ne, Astra, ne zbog mene...
Ivan: Zvezdice...
Astra: Žao mi je, tata.. Žao mi je...
Pustila je da joj poteku suze, te je ispružila ruke i dopustila da joj stave lisice.
Ivan: Ne, ne možete! Nije ona kriva, ja sam njega ranio! Nije ona!
Xx: Uzećemo i Vašu izjavu u stanici.
Odvodili su je niz hodnik, baš kao i pre četiri godine kada ju je Darija preotela od mene. Metalne lisice su bile na rukama moje ćerke, zveckale su mračnim tonom osuđujući je neprestano.
Anastasija: Kako je Rafael? Je li ga ub...?
Xx: Momak se nalazi u bolnici, ali mu se bore za život. Metak je završio duboko u njegovim grudima. Trebaće nam i Vaš pištolj, gospodine.
Ivan: Da...
Gotovo je, sve dokaze će povezati. Astra će propatiti iza tih rešetaka..!
Anastasija: Rafael je i Ivana ranio, ne zaboravite.
Xx: Gospođo, to sada nije prioritet.
Anastasija: Kako nije? Isto je! I Ivan se noćas borio za svoj život, isto kao i Rafael sada! Ne možete ignorisati svoje dužnosti!
Čak sam se i ja pored policajaca začudio na Anastasijin povišen glas. Imala je pravo, naravno, ali nikada nije vikala.
Anastasija: Radite svoj posao kako treba!
Činilo mi se da su se njihove vilice zategle, te su ipak klimnuli glavom.
Xx: Pođite i vi.
Nije im baš bilo zgodno što im pridikujemo, ali znamo da ne rade svoj posao kako treba. Ispred zgrade su bila dva policijska automobila, a u prvom je već sedela Astra. Pognute glave i spuštenog pogleda sada sama mora da se suoči sa ovime. Moja Astrica.. ranila nekoga... Ne mogu je ni zamisliti!
Stegao sam pesnicu, te me je Anastasija uzela za ruku.
Anastasija: Izvući ćemo je. Kako smo je onda od Darije spasili, tako ćemo i sada.