Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 145. deo

~ Moj tata ~
●145.deo●
✦Astra✦
Jeza je neprestano milela niz moju kožu dok sam sedela u ćošku ćelije naslonjena na ledeni betonski zid. Iako mi se spavalo, bilo mi je i neudobno i od straha nisam smela da zaspim. Bojala sam se da će mi neko doći u ćeliju, da ću morati da pazim na sebe celu noć, ali je ipak tata sredio da sama budem u ćeliji.
Policajci su se smenjivali, kao i zatvorenici u drugoj ćeliji nasuprot moje. Neki su bili ljuti, vikali su na svakoga, pijani od kojih su neki i povraćali, a najgori su bili oni koji su od pića nasrtali na svako žensko. Ni oni nisu mene zaobišli. Naslonili bi se na rešetke i dobacivali mi, a ja bih samo zažmurila i pravila se da ne čujem njihove opaske.
Tata nije smeo više da se napreže, pa je po čika Lazaru i teta Valentini poslao deblji komplet trenerke kako se ne bih smrzavala ove noći u ćeliji. Bilo mi je žao što sam i njih osramotila, što zbog mene moraju da dolaze na ovakvo mesto.
Pokušala sam i da odremam bar na pola sata, ali me je uhvatila drhtavica. I glava mi se nekontrolisano tresla. Ne od straha, već od šoka. Prizori ranjavanja, metka i krvi i Rafaelovog gušenja su mi plavile oči i misli i upadala sam u stanje šoka. Ranila sam čoveka, mogla sam i da ga ubijem...
Xx: Hej! Dobro si?
Kroz poluotvorene oči videla sam trenutnog zatvorenika nasuprot mene kako udara na rešetke i doziva me. Nemam snage ni da odgovorim, oči mi se prevrću.
Xx: Straža..!
Viknuo je kao kroz maglu, a zatim se pendrek obrušio na rešetke moje ćelije.
Stražar: Hej! Otvori oči!
Buka me je trgla i oči sam širom otvorila gledajući u stražara.
Stražar: Šta ti je?
Astra: Ni-ništa..
Stražar: Zbog čega si ovde?
Astra: Upucala sam čoveka...
Stražar: Je li mrtav?
Odmahnula sam glavom, a njegov glas mi je bio izuzetno neprijatan. Želeo je sve da zna, ponašao se gore od inspektora.
Stražar: Navići ćeš se na to.
Astra: Molim?
Stražar: Provešćeš godine i godine u zatvoru, naučićeš da živiš sa tim. Koliko imaš godina?
Spustila sam pogled i prećutala. Previše mi je sumnjiv i napadan.
Xx: Ostavi devojku na miru.
Drugi zatvorenik se oglasio, te se stražar podsmehnuo.
Stražar: Pa ti to imaš zaštitu ovde..!
Xx: Ionako je u šoku, ne mora i od tebe da trpi mučenje.
Stražar: Lepo, lepo...
Smeškajući se vratio se u svoju prostoriju ostavljajući oboje na miru. Iz aviona se videlo da je nadobudan i da je preko neke veze dobio ovaj posao i tu poziciju.
Astra: Hvala...
Mladić mi je klimnuo glavom, te sam se ponovo naslonila na hladan zid i sklopila oči. Šok me je polako prolazio i san me je hvatao. Utoplila sam se na trenutak, ali su mi se pitanja gomilala u glavi. Šta će biti sa mnom? Da li je stražar u pravu, hoću li godine provesti u zatvorskim ćelijama? Hoću li spavati na trulim i pocepanim dušecima? Hoću li među ostalim zatvorenicama strahovati za svoj život?