Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 116. deo

~ Moj tata ~
●116.deo●
✦Astra✦
Mahala sam prstima u vazduhu birajući koji karmin da stavim za večeras. Sve su to bile nijanse ružičaste, ali sam se ipak odlučila za tamno ljubičasti karmin. Lagano sam ga nanela na usne i zadnji put se okrenula u ogledalu kako bih videla da li je sve na mestu. Nasmešila sam se i uzela torbicu u ruke, pa izašla iz svoje sobe. Tata je na sofi leškario i menjao kanale na televiziji, a Anastasija je u kuhinji spremala kokice. Već par godina im je tradicija da se jednom uveče šćućure jedno pored drugog i da zajedno gledaju filmove do kasno u noć. Imali smo i zajedničkih filmskih večeri, ali su imali i oni svoje. Zbližavali su se tako i nesvesno mi pokazivali kako ljubav treba da izgleda.
Ivan: Nema haljine, šta će to biti?
Astra: Hladno mi je za haljinu, zato će obične pantalone i košulja poslužiti.
Ivan: Jao štikle nisam ni video..!
Uhvatio se za glavu, a ja sam se nasmejala. Svaki put bi mi kukao za štikle.
Astra: Šta im fali?
Ivan: Izvrnućeš nogu, zvezdice..! Vidi koliko je to visoko.
Anastasija: Pusti dete, naučila je da hoda u njima.
Astra: Hvala lepo..!
Anastasija je uvek priskakala meni u pomoć i odbranu.
Anastasija: Lepo se provedi!
Dala mi je brzi poljubac i ispratila me do ulaznih vrata. Nisam želela večeras da pokrećem temu Rafaela, ali kad tad će tata morati da ga upozna. Pa više od pola godine se zabavljamo!
Prohladni večernji vazduh mi je naježio kožu, a onda sam ugledala njega. Naslonio se na svoj crni motor i čekao me. Rafael je crnokosi momak, oštre vilice i tamnih očiju, opasnog izgleda i pravi dasa na prvi pogled. A na drugi, već ranjeno jagnje puno nestabilnosti. Samo što retko kada pričamo o njima.
Astra: Mene čekaš?
Trgao se jer je bio zamišljen, a zatim mi se nasmešio.
Rafael: Brzo si se spremila..
Otisak mog karmina mu se ocrtao blago na usnama, te sam ga prstom obrisala.
Rafael: Dobro je što nisi haljinu obukla, ne bi mogla na motoru da se voziš.
Tužnjikavo je to rekao dodavši mi kacigu. Obožavao je da me vidi u haljini iako sam više tu osećala neku privlačnost nego ljubav. Ali sam ignorisala to i zaključila da samo voli više haljine.
Astra: Idemo u "Diamonds"?
Rafael: Naravno.
Sela sam iza njega na motor i čvrsto ga obgrlila oko leđa. Ispod kacige mi je virila kosa i lepršala je od vetra dok je Rafael vozio ka klubu.
Rafael: Zapamti, možeš popiti najviše dva Amerikana.
Astra: Ali ti ćeš više..!
Rafael: Neću, ja moram da vozim.
I tu je naš kratak razgovor prestao i zamenio se sa glasnom muzikom u klubu. Nekada je ovo bilo mesto za poker gde su stariji ljudi dolazili i kockali se. A sada je pretvoren u klub za mlade, samo je naziv ostao isti. Čula sam da je novim vlasnicima bio veliki problem da izbace miris kubanskih cigara iz zidova. U ovom klubu nisu dozvoljene cigarete, a ni žestoki alkohol. Samo su posluživali Amerikano, mešavinu vermuta, likera i sode sa kockicama leda. Idealno za one kojima nije dozvoljen alkohol. Smestili smo se za šank i naručili dva amerikana. Uvek smo ovde izlazili i ludo se provodili. Pošto na fakultetu nisam mogla baš najbolju drugaricu da nađem, Rafael je uvek bio tu za mene. On mi je i najbolji drug i dečko.
Rafael: Neću još upoznati tvog oca, zar ne?
Astra: Smekšaće uskoro, pa ćeš ga upoznati. Otac mi je, brine se za mene. Ali zavoleće te.
Nije se mnogo razuverio iako se osmehnuo. Ali poznajem tatu, uvek previše brine, ali na kraju uvidi da je preterao. Tako će biti i sa Rafaelom.
Astra: Hajde da igramo!
Gromoglasno se nasmejao i jasno sam ga čula uprkos muzici, te sam ga povukla za ruku i uvela među ostale momke i devojke. Oči su mu bile samo na meni i to mi se sviđalo. Plesali smo pripijeni jedno uz drugo i vazduh je odjednom postao vruć.
Astra: Poljubi me...
Bez oklevanja se spustio na moje usne i refleksno me jače stegao za struk. Nisu postojali drugi ljudi oko nas, samo nas dvoje. I naše usne koje plešu.