Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 69. deo

~ Moj tata ~
●69.deo●
✦Ivan✦
Par dana nakon Astrinog rođendana vratio sam se poslu i radio sam punom parom. Suđenje se približavalo i sve nervozniji sam bio. Nakon posla u kafiću, zaposlio sam se kao advokat i nisam menjao poslove. Slučajevi su se samo ređali. Nekada sam zastupao i ubice, a najviše bi me pogodili slučajevi dilera. Ni sam nisam mogao da verujem da sam sada na drugoj strani zakona. Porodično nasilje je nešto sasvim deseto, nešto.. mnogo bolno i osetljivo za posao. Radeći na ovom slučaju pripadala mi je muka, silne slike modrica i udaraca na telu deteta mi su mi davale mnoštvo rana.
A onda, potpuni obrt. Istragom je dokazano da moj klijent, odnosno optužena majka uopšte nema psihičke probleme. Što je još gore, "pretučena" devojčica je priznala da je sama sebi napravila povrede kako ne bi živela sa majkom. Devojčica je poslata na lečenje, a slučaj je izgubljen. Mada, meni tako i ne deluje. Iako je delovao jako čudno, drago mi je da se majka i ćerka neće razdvajati.
Xx: Kafa?
Dignem glavu od stola i ugledam Anastasiju, novajliju u našoj zgradi.
Ivan: Hvala ti, to mi i treba.
Veselo mi pruži kartonsku šolju, pa odmah uzmem gutljaj vrele kafe. Vratila me je iz mrtvih.
Anastasija: Čini se da te je ovaj slučaj jako uzdrmao..
Još uvek joj je glas drhtao kad god mi ne bi persirala. Trebalo joj je nedelju dana da se navikne da ne treba da mi persira jer sam samo pet godina stariji od nje.
Ivan: Ne bi trebalo kao advokata da me uzdrma, ali kao čoveka... jako me je pogodio. I sam imam ćerku.
Klimnula je glavom i vratila se svom poslu. Vredna je, požrtvovana, pravi novajlija.
Ivan: Ne umaraj se puno, imaš vremena.
Anastasija: Vidimo se sutra!
Mahne mi uz osmeh, te sa torbom u ruci izađem iz zgrade. Celim putem sam vozio zamišljen, slike sa suda su mi letele ispred očiju. Tek Astrin glas me je trgao i osmeh mi se sam našao na licu.
Astra: Ćao tata!
Zagrlila me je i odmah su svi problemi nestali.
Ivan: Nisam puno bio odsutan, zar ne? Darija nije stigla?
Astra: Zvala je ovde pošto se ti nisi javljao. Rekla je da će tek večeras moći da dođe.
Brzo sam nakon pranja ruku okrenuo Darijin broj. Osmotrio sam da li je Astra u blizini, te se Darija javila.
Darija: Kako je prošlo?
Ivan: Nikako. Bar po moj posao, ali dobro po porodicu.
Tiho sam joj ispričao sve šta se dogodilo na sudu i sve što sam mogao da čujem je njen tihi i težak uzdah.
Ivan: Tinejdžersko doba je izgleda najteže. Dao sam ti još jednu temu za kolumnu.
Darija: Provući ću negde i tu temu pored gomilu ostalih.
Konačno se začu njen smeh, pa izdahnem.
Ivan: Vidimo se onda večeras. Volim te..!
Završim razgovor, te ostanem miran u mestu na par trenutaka.
Astra: Ta devojčica će se lečiti?
Uplaši me Astrin glas, te progutam knedlu. Držala se za ram vrata i pola lica joj se videlo.
Ivan: Tako je, davaće joj lekove kako se tako neke loše stvari ne bi dešavale.
Seo sam na sofu i potapšao koleno kako bi sela meni u krilo.
Astra: Zašto je sebe povredila?
Uzdahnuo sam. Nisam imao puno toga da joj kažem.
Ivan: Ponekad deca ne cene ono što imaju, ne cene da imaju krov nad glavom, roditelje i njihovu ljubav, da imaju šta da jedu i piju... spisak je podugačak. Pubertet je to. Svima se desi taj period, neko padne pod manji uticaj, neko pod veći. Bitno je da smo saznali pravu istinu i da će ona dobiti potrebnu pomoć.
Astra: Njeni roditelji je nisu voleli?
Znao sam da će postaviti to pitanje. Znam da sada misli na svoju majku.
Ivan: Ne znam, zvezdice. To nikad neću moći da saznam. Nadajmo se da je to samo loš period za njih.
Astra: Ja tebe volim, tata.
Zagrlila me je oko vrata i ponovo sam hteo da pustim suze napolje. Da li bih bio zaslužan ovolike njene ljubavi ako bih rekao istinu?
Ivan: I ja tebe puno volim, zvezdice..!
Otisnem joj poljubac na obrazu i osmehnem se.
Ivan: A sada moramo da idemo, treba haljine da probaš. Čika Lazar i teta Valentina će se ubrzo venčati, a mi nismo odabrali odela..!
Skočila je odmah iz mog krila i počela da se obuva kod vrata. Čeka nas presvlačenje do kraja dana.