Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 141. deo

~ Moj tata ~
●141.deo●
✦Astra✦
Mama i tata su odavno zaspali u dnevnoj sobi, a ja sam satima gledala u plafon ležeći u svom krevetu. Krivica mi je stezala dušu i telo, nije mi dala mira ni da sklopim oči ni na par trenutaka. Taman kada sam pomislila da se naši životi vraćaju u normalu, Rafael se ponovo vratio i u sekundi nam opet napravio haos. Srce bi mi ubrzano tuklo kad god bih pomislila na sliku tate kako leži u krvi. Da nismo bile ni mama ni ja tu, iskrvario bi. Zajecala sam na tu pomisao pokrivajući usta šakom. Ne mogu se pomiriti sa tim da smo mogli da ga izgubimo tako lako...
Obrisala sam suze i ustala iz kreveta uzimajući iz ormara crnu garderobu. Presvukla sam se vrlo brzo i tiho izašla iz sobe. Na sofi su mama i tata bili u dubokom snu, te sam na par trenutaka zastala i posmatrala ih. Tata više nije bio u bolovima, ali ne mogu sebi oprostiti što mu se ovo desilo.
Na prstima sam ušla u njegovu radnu sobu, te vezala kosu u rep.
Astra: Hajde...
Došunjala sam se do radnog stola i otvorila fioku gde me je spremno čekao tatin pištolj. Isprva sam se plašila tog prizora, ali sam progutala knedlu i uzela ga u ruke. Bio je napunjen i spreman za pucanje. Stavila sam ga oko pojasa iza leđa i iskrala se nazad iz radne sobe. Ostavila sam ih da spavaju u dnevnoj sobi i izašla iz stana. Puno puta sam izlazila noću i išla ulicama Londona, a sada je sve bilo jezivo. Ulice kao da su bile puste, kao nijedne osobe nije bilo. Ili je to bilo samo do mene jer sam skrivala oružje na svom telu. Koraci su mi bili odlučni i čvrsti, znali su napamet kuda idu.
Ušavši u zgradu popela sam se uz stepenice na prvi sprat i lupila pesnicom u vrata. Ni pustila glas nisam, samo sam lupala besno dok mi ne bude otvorio. Posle samo dva udaraca, otvorio je vrata. Nije bio ni sanjiv, nije spavao.
Rafael: Astra..? Došla si..
Smešak mu je osvanuo na licu kao da se ništa nije dogodilo, kao da ništa nije uradio, a iza njega je na kauču izvirio Sem.
Astra: Ovo je za mog oca.
Hladno sam izgovorila i repetirala pištolj munjevitom brzinom. Bio mi je tako blizu da je pištolj opalio i metak je završio pravo u njegovim grudima. Krv je prsnula na moju šaku i na pod, a Sem je odmah skočio sa kauča. Rafael je počeo da se guši zaplićući jezikom, a zatim je pao na pod. Krv mu se po majici razlivala.
Sem: Astra, jebote!
Tek kada je Rafaelu krenula krv iz usta, bila sam svesna šta sam uradila. Sem mu je držao glavu, a ja sam zajecala. Šta sam uradila?!
Potrčala sam odatle i izjurila iz zgrade. Umreće, ubila sam ga..! Brisala sam suze trčeći kroz grad, nisam bila spremna da odem kući. Šta ću reći mami i tati..?!
✦Anastasija✦
Anastasija: Ne, ne.. Nemoj, Astra.. Siđi odatle...
Uporno sam vikala ka njoj i pružala joj ruke. Plačući me je gledala i kolena su joj klecala dok je stajala na ogradi mosta.
Anastasija: Nemoj, zvezdice naša.. Nije vredno tvog života.
Astra: Tata je zbog mene nastradao!
Anastasija: Nemoj da skočiš, molim te!
Ali, prekasno. Noga joj se okliznula i u tren oka je nestala sa ograde mosta.
Anastasija: Ne!
Skočila sam sa Ivanovih grudi kašljući i hvatajući vazduh.
Ivan: Šta je bilo..? Košmar?
Anastasija: Više je noćna mora...
Zadihano sam zažmurila, te me je Ivanova ruka na ramenu malo umirila.
Anastasija: Nešto se desilo.. nešto loše..
Ivan: Na šta misliš?
Pogledala sam u gazu na njegovoj rani, bila je čista. Ali neki loši osećaj je plutao u meni.
Anastasija: Ne znam, ali nešto se desilo sigurno...