Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 77. deo

~ Moj tata ~
●77.deo●
✦Astra✦
Čim smo se dovezli do stana, moja jurnjava je otpočela. Darija je pakovala hranu u frižider u kuhinji, a tata je pratio vesti na telefonu. Radila sam tri stvari odjednom - oblačila se, uvijala kosu jednom rukom i nanosila šminku drugom rukom. Tata me je zaista zapanjeno i zbunjeno posmatrao iz dnevne sobe. Ni sama nisam znala kako uspevam, a Džejson samo što nije stigao.
Ivan: Kako se zove taj tip opet?
Prevrnula sam očima krišom.
Astra: Džejson, tata. Džejson.
Ivan: Koliko ima godina?
Astra: Petnaest!
Proletim kroz dnevnu sobu ponovo jureći u kupatilo.
Ivan: I gde idete?
Astra: U šetnju i negde ćemo sesti da jedemo.
Ivan: Lepo, lepo...
Iako je bio zadubljen u čitanje na telefonu, znam da se samo suzdržava da me ne ispita još najmanje sto pitanja. Osetila sam malo probadanje u stomaku i čim sam svukla donji deo garderobe videla sam o čemu se radi. Prvu menstruaciju sam dobila pred prvi dejt..!
Astra: Tata! Treba mi...
Uzdahnula sam iznervirano pre nego što je on zakucao na vrata.
Ivan: Da?
Astra: U prvoj fioci moje komode... veš i... uložak. Treba mi uložak.
Začula se tišina, a meni je bilo previše neprijatno. Zašto baš danas, baš večeras?!
Provukao je ruku i dao mi stvari bez ijedne reči, te sam se presvukla brzo.
Ivan: Amm... Treba li ti još nešto? Možda neki razgovor... o tome?
Astra: Ne... Sve je dobro. Valjda...
Namestila sam kosu ponovo koja se od nervoze podigla i dobro se naparfemisala.
Izašla sam iz kupatila i crveneći se susrela sa tatinim pogledom.
Tata: Ne stidi se, ćerka si mi. Kad si bila mala, kupao sam te. Ne brini se.
I opet taj osmeh koji uliva poverenje i dobrotu u mene. Osmeh koji me podržava u svemu.
Astra: Hvala, tata...
Dao mi je poljubac u čelo, a zatim nam se iz kuhinje Darija pridružila.
Darija: Pa već si se spremila?
Ivan: Imali smo malu nezgodu.. Ali sada je sređeno.
Po njihovim međusobnim pogledima su se shvatili i Darija mi priđe.
Darija: Ako želiš obuci crne pantalone. Ili, veži trenerku oko struka.
Poslušala sam je i u svojoj sobi obukla najtamnije pantalone, te sam time sačuvala duks u slučaju da mi bude hladno.
Darija: Mogu li ući?
Nakon tihog kucanja Darija krišom uđe u sobu. Popravljala je sitnice na meni i naposletku mi se osmehnula.
Darija: Divno izgledaš..! Jesi li sigurno dobro?
Astra: Da, da..! Samo me malo boli stomak..
Darija: To je normalno, staviću ti u torbicu nešto protiv bolova i rezervni uložak. Znam da ne možeš o svemu sa tatom da pričaš...
Astra: Da, malo je čudno. Hvala, Dajo..!
Izvukla mi je zalutale lokne ispod majice i dodala torbicu. Za koji minut će Džejson doći.
Izašle smo zajedno i zatekle tatu kako se šetka po dnevnoj sobi.
Ivan: Da vidim..
Prešao je pogledom preko moje kose i vrlo blage šminke, a zatim i preko bele košulje, sivog duksa i crnih pantalona.
Ivan: Divno izgledaš! Nisi ni sa šminkom preterala.
Astra: Ti si me tome učio.
Namignem mu i poljubim ga u obraz. Izgledao je tako grubo, ali i nervozno kao malo kučence. Pa više se on boji mog dejta, nego ja..!
Astra: I Džejson je jako fin, svideće ti se..!
Ivan: To je na meni da procenim. Videćemo.
Odjednom mu je glas postao grublji. Ne bi me začudilo ni kada bi ga sa puškom dočekao i upoznao. Zvono na ulaznim vratima nas prekine, te se osmehnem.
Astra: To je Džejson..! Sad ćeš se i sam uveriti.