Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●17.deo● ✻JUTRO✻ ✦Ivan✦ Kako su se Valentinine sekcije odavno proredile, a ovih dana i završile, mogao sam bez brige da ostavim Astru sa njom. Kod Lazara to već i nije tako opušteno, po njegovim nadimcima i upoređivanju sa automobilom ne bih se začudio ni da je stavi za volan. Tek je napunila mesec dana i doktorka je rekla da odlično napreduje. Ni oka noćas nisam sklopio, vrtlao sam po svim mogućim kanalima na televiziji ne bih li pronašao najnovije vesti u vezi tog mladića. Ni traga ni glasa od njega. I ovog puta su ulice bile pune ljudi, iako je već uveliko radni dan. Sven je stajao na istom mestu kao i prošli put i uspešno se stopio sa okolinom kao obezbeđenje na ulazu kazina. Sven: Otkud ti? Pomalo se zaprepastio mojom pojavom, te se samo smrknem. Ivan: Makni mi se sa puta, moram da vidim Džozefa. Sven: Nema nikakvih problema, stoga nema povoda za razgovorom. Blago me odbije od vrata, pa me još više razljuti. Ivan: Tebi predoziranje i borba jednog mladića za život nije problem..?! Miči mi se sa očiju! Kontrolisao sam svoj glas na ulici, te ga žustro odgurnem u stranu i kročim u kazino. Pokeraši i njihove dame nisu imali ni najmanju sumnju da se ovde krije najveći šef droge u Londonu. Napamet sam se spustio niz stepenice u suteren dok sam slušao Svenove ubrzane korake iza sebe. Sven: Zaustavi se tu! Besno i jako otvorim Džozefova vrata, te ga zateknem u istom položaju kao i onda. Navučena kapuljača, cigareta među dva prsta i ovoga puta zbunjen i iznenađen pogled. Ivan: Šta si mi smestio? Sven: Nisam ga sprečio... Džozef: U redu je, Svene. Nešto se dogodilo, Ivane? Potpuno je neobavešten o tome šta se dogodilo. Neko se bori za život u bolnici, a on puši cigaretu..! Ivan: Mladić se bori za svoj život u bolnici, predoziran je spidbolom! Našim spidbolom! I ti me još pitaš šta nije u redu?! Mirno skine kapuljaču sa glave, pa ukrsti prste ispred sebe. Džozef: Imam svuda izvore informacija, ne brini se. Ne razumem zašto si zabrinut, tvoj posao je samo da diluješ. Ništa više. Ivan: Samo da dilujem?! A to što ću možda svakog trenutka dočekati vest da je taj mladić mrtav?! Postaću ubica! Koliku si mi dozu uopšte smestio?! Džozef: Ivane! Tresnuo je rukom o sto, te se naslonio na pesnice ustajući iz fotelje. Glasom je uspevao da unese strah i trepet u svaku osobu..! Džozef: Shvati da je tvoj posao samo da raznosiš kesice i uzimaš novac za to. Nisi lekar, ne spašavaš nikome život time! Nije tvoja briga da li će neko umreti ili ne. Novac je bitan! Ivan: Nije! Život je bitniji od prljavog novca! Nezadovoljstvo i prekor mu se pojačavao na licu, a mene je tištilo to što nisam imao uvid u gramažu. Svaku kesicu lično Džozef i Sven pakuju, mogu da mi daju i veću dozu, ja ne bih znao. Džozef: Svesno si ušao u ovaj posao, nema nazad! Ivan: Ima. Ima nazad. Završio sam sa svim tvojim poslovima. Ni spidbol ni kokain me ne interesuje, nijedan tvoj posao me ne interesuje! Završio sam kod tebe. Džozef: Ivane! Uzalud me je dozivao, okrenuo sam se i krupnim brzim koracima sam napustio kazino i izgubio se među manjim uličicama Londona. Trenerka me je grejala na vrelim poslednjim danima jula, ali sam se osećao ledeno. Uklonio sam prljave poslove iz svog života, ali sam isto tako ostao bez prihoda. Od čega da platim sve za Astru? Još uvek imam novac koji će mi poslužiti bar do kraja godine, ali za dalje nemam blage veze... Valentina: Stigao ti je Ivan..! Valentina me sa Astrom u naručju dočeka radosno na vratima, te je privijem uz sebe. Miris njenog bebi pudera me smiri u sekundi i sve brige mi nestanu. Valentina: Loše je prošlo? Ivan: Završio sam sa tim poslom. Ne želim više da činim išta što bi dovelo do toga da izgubim Astru... Zavučem glavu skroz uz njeno maleno lice, te se začu Valentinin težak izdah. Valentina: Možda čujem za neki posao, pa ću ti javiti. Ivan: Važi, ne opterećuj se previše. Sledeće nedelje imaš maturski? Valentina: Da, dodajem samo neke detalje na vazi za kraj. Doći ćete, zar ne? Ivan: Naravno, dovešćemo i Astru da te podrži. Osmeh joj zasija, te nas ubrzo ostavi same. Kraj je sa svime time, zvezdice. Sad nema briga.
Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.
