Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●173.deo● ✦Astra✦ Kada sam prve večeri srela Maksa, oduzeo mi je dah u najobičnijoj beloj košulji i mislila sam da ne može biti lepši. Ali, prevarila sam se. Sada je i u sakou i pored njega ovako sređena nisam sva svoja..! Pošto se i sam danas odao preko telefona da me vodi na večeru, bilo je samo pitanje kako će restoran izgledati. Već po vožnji sam znala da zalazi u otmeniji, a time i skuplji deo Londona. Od svih iskričavih svetiljki u obliku malih fenjera nisam ni stigla da vidim naziv restorana, a unutra su svi stolovi bili prazni. Restoran je bio samo za nas dvoje. Identično su bili namešteni - stolnjaci bež boje do poda i iste takve presvlake za stolice. Jedino je jedan sto u sredini bio detaljnije uređen i odstupao je od bež boje - krasila ga je ljubičasta. Maks mi je izmakao stolicu, a zatim seo preko puta mene. Astra: Makse, divno je... Oči su mi zasuzile od tolike lepote, ali i njegovog truda. Nasmešio se zadovoljno, kao da je samo čekao da ga pohvalim za odabir restorana i dekoracije. Sipao mi je jednu čašu šampanjca, dok je on kod sebe imao samo vodu. Ni usuditi se neće da popije jednu kap alkohola dok god je za volanom. I jela su bila raznovrsna, ali je meni Maks bio zanimljiviji. Nije skidao osmeh sa lica i kao mala devojčica sam zaljubljeno gledala u njega. Povremeno bi gricnuo i liznuo svoje usne čineći da moje misli odlepršaju pravo do njegovih. O čemu li on razmišlja? Imamo li celu noć samo za nas? Maks: Imam nešto za tebe. Ushićeno sam nogom cupkala ispod stola, te su mi se otkucaji srca ubrzali čim sam ugledala malu ukrasnu kesicu u njegovim rukama. Maks: Baš ti pristaje... Samouvereno je dodao i ustao prilazeći mi sa leve strane. Znala sam da se u takvim kesicama nalaze kutijice sa nakitom i telo mi je ustreperilo. Nije valjda prsten... Bordo kutijicu od pliša je izvadio i otvorio je. Iz nje je zasijala ogrlica u obliku zvezde. Ljubičaste zvezde... Astra: Makse... Maks: Mogu li? Skupila sam usne i klimnula glavom dok mi se koža na vratu ježila. Pažljivo je izvadio sjajan lančić i tim hladnim srebrom me je dotakao po koži. Donja usna mi je zadrhtala, te sam prstom dotakla privezak u obliku zvezde. Nasmešila sam se, a potom duboko uzdahnula osetivši njegove usne na svojoj koži. Očekivala sam samo jedan poljubac, ali su se oni ređali jedan za drugim. Maksovi prsti su prošetali mojim vratom i spustili se na golu ključnu kost. Zadrhtala sam i dotakla njegovu ruku svojom. Nije bila topla, bila je vrela. Maks: Sviđa li ti se..? Sviđa li mi se ogrlica ili ti tvoji poljupci? Osećala sam u svom srcu da se igra sa mnom, radi sve samo da ja prva pokleknem. Astra: Ogrlica je predivna... hvala ti... Krišom sam se lukavo osmehnula, ali i zacrvenela čuvši njegov tihi kikot. Znao je da sam shvatila njegovu zamku. Maks: Nema na čemu... Ovlaš je zubima gricnuo moje uho i ispod stolnjaka su mi se kolena zatresla. Žar je pecnula moje srce. Znao je gde da ljubi. Čini me toliko... uzbuđenom. Stvorio je vatru večeras koja se ne može tako lako ugasiti sada. On to zna. A znam i ja.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
