Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 97. deo

~ Moj tata ~
●97.deo●
✦Ivan✦
I dalje sam osećao bol u potiljku, a tu je bila i ona toplina. Znači da mi još glava krvari. Koliko sam uopšte i bio u nesvesti..?!
Uz drhtanje donje usne bolno sam otvorio oči i ugledao svoje noge svezane na stolici. Ruke su mi bile iza leđa, takođe čvrsto obavijene debelim konopcem.
Darija: Šta sada da radim..? Moram da ga se otarasim..!
Darijin usplahireni glas je drhtao u dnevnoj sobi, te sam podigao pogled i video kako paniči sa sve onom krvavom cevi u ruci.
Ivan: Šta si mi to dođavola uradila..?!
Zadihano upitam, pa najzad uspem potpuno da podignem glavu.
Darija: Sve si zakomplikovao!
Unela mi se u lice i zamahnula cevkom ka mom licu.
Ivan: Šta ćeš, da mi unakaziš lice? Hajde.
Oklevala je i grizla snažno usne, a zatim je zavrištala nekontrolisano od nemoći.
Astra: Tata! Ne diraj mi tatu!
Astra je kroz plač vikala i udarala na zaključana vrata kupatila.
Ivan: Zvezdice, dušo moja, smiri se. Tata je dobro, ne boj se. Ne plači..!
I dalje se mogao čuti njen jecaj iza vrata. Ponovo sam nemoćan da bilo šta uradim, da spasim i zaštitim Astru.
Ivan: Ništa od ovoga se ne bi desilo da sam znao kakva si žena... Po drugi put si zaključala Astru, povrh svega tvoju biološku ćerku. Šta radiš to? U šta si se pretvorila?
Darija: U šta sam se ja pretvorila?! Nemaš ti pojma kakav je moj život bio! Nikada nećeš ni znati!
Ivan: Prosvetli me, molim te. Sigurno si uživala ovih petnaest godina bez deteta na svojoj grbači.
Podsmehnula se i podrugljivo oblizala svoje usne. Astra je u pravu, Darija je vrlo nestabilna osoba.
Darija: Da da, uživala sam! Kao da sam želela da je tamo ostavim..!
Tiše je to rekla, pretpostavljam zbog Astre da ne bi tražila krivca u njoj. Ali džabe, ne možeš se tako lako oprati.
Ivan: Šta god da se desilo, tako nešto nisi smela da uradiš Astri.
Darija: Ne znaš ti ništa! Moji roditelji su me se odrekli, izbacili me iz kuće nakon što su saznali da sam trudna, njen otac me je ostavio! Nisam imala prebijene pare!
Ivan: I tvoje rešenje je bilo da je baciš?! Tako podmuklo?!
Vikali smo jedno na drugo, a najviše sam ja imao prava da vičem. Njeni izgovori su besmisleni, nisu vredni pomena.
Ivan: Da si htela da se potrudiš, dala bi život za svoje dete. Ali ti to nisi uradila, ostavila si je da umre. Ja sam se izborio za njen prvi udah!
Darija: Znam. Videla sam.
Izustila je zadihano i mirno se odmakla od mene.
Ivan: Šta.. Šta si videla?
Darija: Nemoj biti zbunjen, Ivane. Videla sam sve.
Ivan: Ne, nisi. Nisi mogla da vidiš.
Pogled mi se mutio i Dariju na sekunde nisam mogao da razaznam.
Darija: Želiš li da se vratimo u tu noć, dragi?
●FLASHBACK●
✦Darija✦
Nesnosni bolovi su se širili mojom karlicom i svaki put kada bih pogledala u svoju odeću pozlilo bi mi kada bih videla krv kako se svetluca. Torba preko ramena mi se micala i želela sam samo što pre da nađem neko pogodno mesto. Mrak mi je olakšao i moja krv se nije videla, a ni ljudi nisu bilo tako kasno na ulicama. Koraci su mi se ubrzavali i još više sam požurila kada sam ugledala napušteni kontejner. Tu je moram ostaviti..!
U par trenutaka sam skinula torbu sa ramena i ubacila je unutra. Bez poslednjeg pogleda sam otišla istim korakom niz ulicu i zamakla iza ćoška zgrade. Sa preostalim atomom snage sam se zadržala za zid i pogledala u pravcu kontejnera. Suze su mi skliznule niz lice i nadala sam se da će je neko naći. Baš tada, momak je užurbano trčao ka kontejneru. Oklevao je, ali je zavirio unutra. Strah je zavladao njegovim licem kada je podigao bebu, ali čim je otrčao sa njom u rukama, nisam imala šta više tu da tražim. Okrenula sam se i potrčala.
●END OF FLASHBACK●
✦Ivan✦
Ivan: Gledala si me.. Tako si me i našla..
Darija: Da. Uzeo si je i tu je moj posao bio završen.
Bes je proradio u meni. Ostavila ju je tako lako i smelo da umre...
Ivan: Treba da te bude sramota. Ti nisi majka. Ti si monstrum.