Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 104. deo

~ Moj tata ~
●104.deo●
✦Anastasija✦
Okrenula sam se poslednji put u ogledalu odmeravajući svoj izgled, te sam još jednom popravila uvijenu kosu. Tamno smeđe lokne su mi prekrivale donekle poluotkriveni dekolte, a rub haljine mi se vijorio po sredini butina. Ova haljina mi je bila malo duža kada sam je kupila, a sada se skratila.
Anastasija: Ili sam se ja ugojila...
Rozikaste šljokice na haljini su zasijale kad sam poskočila na korake u hodniku. Znala sam da je to Ivan. I pre nego što je pozvonio sam otvorila vrata i videla ga obučenog u sivo odelo. Iako je advokat i stalno je u elegantnom odelu, ovo je drugačija elegancija.
Anastasija: Stigao si..!
Ivan: Da... Izgledaš.. predivno!
Polako me je odmerio i osetila sam da sam pocrvenela. Ne sad, Anastasija!
Anastasija: Ja sam spremna, samo da uzmem torbicu.
Sačekao me je strpljivo, te me je uzeo za ruku i doveo do svog auta. Prećutao je gde me zapravo vodi, ali smo ubrzo došli do vrlo otmenog restorana na čak pet spratova. Liftom smo se popeli na drugi i kelner nas je sproveo do našeg stola. Već sa vrata se čula lagana muzika i nije bilo puno ljudi u restoranu. Bar ne na ovom spratu. Ivan se baš potrudio da sve bude savršeno i u mom stilu i ukusu. Isti kelner nam je sipao šampanjac u čaše, pa smo ubrzo i započeli sa večerom. Bilo je i bolje nego što sam mislila da će biti, nisam bila nervozna koliko mogu da budem. Bar se nadam da nisam.
Ivan me je držao za ruku kad god bi napravili malu pauzu u jelu, a moje noge su ispod stola cupkale od uzbuđenja i radosti.
Ivan: Što si nervozna? Pa to sam samo ja.
Anastasija: Moglo je biti i gore, veruj mi..!
Kroz muku dodam uz smešak, te on izmakne svoju stolicu.
Ivan: Dođi. Možda te ovo opusti.
Uzeo me je za ruku i privio uz sebe taman kada je nova pesma započela. Svoju levu ruku je smestio na donji deo leđa, a u desnu ruku je uzeo moju. Uzalud sam pokušavala da kažem svom srcu da uspori ritam, ali me nije slušalo. Sigurna sam da može da ga oseti na svojim grudima kako bije. Ulovila sam i jedan njegov pogled na svojim grudima, te mi se oteo mali smešak. Niko od ostalih gostiju nije plesao, samo smo mi. Njegov dah je kružio oko mog lica i vrata.
Ivan: Jel bolje..?
Anastasija: Jeste.. Nisi stavio kravatu.
Ivan: Astra mi je savetovala da bolje izgledam bez nje.
Anastasija: I u pravu je..
Zavukla sam prste kroz otvor košulje i dodirnula njegovu glatku kožu. Već je bila vrela, toliko da mi je ispekla jagodice prstiju.
Ivan: Mislio sam da sam požurio sa tobom. Možda i jesam...
Te reči me saseku, te odmah sklonim ruku sa njegovog vrata. U pravu je, prebrzo smo dovde došli.
Anastasija: Izvini, ja... u pravu si, ne treba da budemo ovde..
Ivan: Ali želim. A želiš i ti. Možda i treba da požurimo. Mislim da smo dosta čekali. Ti si se baš načekala...
Uz smeh je dodao, te sam se i ja nasmejala. Dok je on bio sa Darijom, ja sam nekako i potisnula osećanja. Ali svakako nisam mogla da ih skroz odstranim. Kad god bih radila bliže njemu, jača osećanja bi mi se vratila.
Anastasija: A.. Astra? Šta ćemo njoj reći?
Ivan: Ne moramo za sada ništa. Mada mislim da će nas podržati.
Prstima je prošetao po mom golom ramenu i dlan postavio na moj obraz. Napola sam zažmurila i osmehnula se.
Anastasija: Kada si shvatio da želiš da imaš nešto sa mnom?
Ivan: Nakon one noći kad si me poljubila. Rane su mi bile sveže, a ti si ih na tren uklonila. I najvažnije... Pružila si mi oslonac koji nikad u životu nisam imao. Pružila si mi podršku kada mi je najviše trebala. Ti si bila moj spasitelj.
Suza mi je iz oka skliznula, a on ju je uz osmeh brzo obrisao.
Ivan: Ne plači...
Anastasija: Od sreće je.
Sa oba dlana sam mu obuhvatila lice i spojila usne u poljubac. Konačno naš prvi intimni poljubac. Smeškao se između poljubaca i stezao mi je struk neprestano. Samo me je tanka haljina delila od njegovih ruku na mojoj koži..! Sada kada ga imam, sve više ga želim. A što ga više želim, sve jače ga volim.