Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 29. deo

~ Moj tata ~
●29.deo●
✦Ivan✦
Astra je vrištala od plača i srce mi se cepalo na hiljadu delića slušajući je takvu.
Džozef: Ubićeš me? Povući ćeš okidač?
Nonšalantno me je ispitivao sa smeškom znajući da je u boljoj poziciji od mene. Astra je i dalje iza njega i mene može lako da smakne.
Ivan: Odakle ti pravo da pipneš Astru..?!
Džozef: Odakle tebi pravo da se povučeš iz posla?!
U grlu mi se knedla zatresla, te sam skočio na njega ispustivši pištolj sa strane. Ja, niži i sitniji od njega, oborio sam ga na hladan pod. Nije ipak tako spretan u njegovim godinama.
Ivan: Moju ćerku niko ne sme da takne!
Moja desna pesnica mu završi na levom obrazu, a zatim leva na desnom obrazu. Udarci su pljuštali, sa svakim bi mi se puls srca ubrzao, a polako sam počeo da ga gledam kako pada u nesvest. Odmakao sam se uzimajući pištolj sa poda i brzo priđem Astri.
Ivan: Nemoj plakati.. Došao je tata po tebe...
Čim sam je uzeo u ruke, plač joj se smirio, te sam se prijatno nasmešio. Umirio sam je tako brzo..! Osećaj sigurnosti me je preplavio držeći je u rukama kojima sam pre samo par momenata krvnički udarao Džozefa.
Ivan: Neće tata dozvoliti da se tebi išta desi...
Razgledao sam okolo ne bih li našao drugi izlaz i uočio sporedna vrata kraj staklene vitrine.
Džozef: Misliš da možeš tako da pobegneš? Pa loviću te do smrti..!
Pridigao se i preko donje usne mu je skliznula krv i kapnula na pod. Kosa mu se razbarušila na hiljadu strana.
Ivan: Upucaću te, neću trepnuti!
Ponovo uperim cev ka njemu sada se već tresući. Ne želim da ga ubijem iako bi mi to skratilo sve muke, ali Astra će ostati bez mene. Završiće u domu.
Džozef: Pogledaj se. Treseš se kao najobičnija kukavica. Ni okidač ne smeš da povučeš.
U pravu je, ne smem. Samo zbog Astre ne smem da ispalim metak.
Ivan: Otišao si predaleko kada si takao Astru. To ne opraštam.
Izvije usne u podli osmeh dajući mi do znanja da i pored uperenog pištolja neće stati. Osetio sam neverovatan stisak na svojoj šaci i video da Džozef samo jednom rukom može da mi otme pištolj. Stegao sam Astru uz sebe i pokušao da mu pobegnem, ali nisam toliko jak. Moja snaga od malopre je isparila. Ne samo da je pokušavao da mi otme pištolj, već je obavio ruke i oko Astre. Ako se i nje i pištolja dočepa, ubiće je u sekundi pred mojim očima.
Ivan: Ne dam ti svoju ćerku!
Gurnuo me je uza zid pored onih sporednih vrata stiskajući mi leđa, Astra je bolno plakala pribijena uz moje grudi. I nju previše pritiska, boli je. Savio mi je ruku između nas i počeo sam da gubim kontrolu nad oružjem. Upucaću ga nesvesno..!
A onda, prasak. Džozefovo isprekidano disanje mi je pomalo olakšalo stisak uza zid, a zatim sam preko svoje ruke osetio toplotu. Metak ga je pogodio...