Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 126. deo

~ Moj tata ~
●126.deo●
✦Astra✦
Oklevala sam isprva da li da uzmem pušku u ruke. Rekao je da je legalno, nema onda problema, zar ne? Polako sam klimnula glavom i stala rame uz rame sa Rafaelom. Već je par metaka ispalio dok sam se ja namestila, a zatim mi je Sem objasnio šta i kako treba da radim. Bio je jedna osoba za priču, a potpuno druga za oružje. Postali su obojica malo... jeziviji. Nadala sam se da je to samo moj budalasti strah koji sam usadila sama sebi otkad sam videla tatin pištolj.
Odbacila sam sada taj strah i usredsredila se na pucanje. Trzaj me je odbio par koraka unazad i bilo je jače zbog toga što je to puška, a ne pištolj.
Sem: Možda bi ti bolje odgovarao pištolj, hm?
Astra: Za početak, da.
Razume se u oružje dosta, vidi se to. Bez ikakvih pitanja, našao je pogodno oružje za mene, pa sam sa lakoćom nastavila pucanje. Pored Rafaela sam izgledala kao amater, što i jesam bila. A on je postao potpuno druga osoba, kao neko ko nije sa ovog sveta.
Rafael: Preći ću ne teže ciljeve.
Sem: Samo izvoli.
Prošao je kroz škripajuća vrata i započeo sa težim metama.
Astra: Baš je.. drugačiji.. Dok puca.
Sem: Da, oružje ga opušta na neki način. Bolje i to nego da se opija.
Astra: Često si ga nalazio u takvom stanju?
Sem: Za ovoliko koliko se družimo, previše puta sam ga našao takvog.
Uporna sam bila da saznam nešto više o Semu, očigledno on zna više o Rafu nego ja. Možda saznam nešto više od njega.
Astra: Koliko dugo se znate?
Sem: Još iz srednje škole. Tukli smo se, nismo se podnosili. A onda smo prestali sa tučama i postali smo drugovi. Isti fakultet smo upisali.
Astra: To je lepo.
Sklonila sam pogled sa njega i izvukla municiju iz pištolja.
Sem: I ti možeš da razumeš probleme sa roditeljima, pogotovo Rafaelove probleme.
Astra: Kako misliš..?
Sem: Slični ste, imate iste probleme, prošlost. Razumete se najbolje.
Astra: Da, da...
Nezainteresovano sam odgovorila bacajući krišom pogled na Rafaela. Tek sam mu jutros rekla za moju prošlost, kako to Sem zna..? Je li Rafael već znao za mene? Nemoguće je to, nikada se nismo sreli...
Astra: Drago mi je da Rafael ima prijatelja da ga uteši u teškim danima.
Sem: Šta je sa tobom? Ko tebe teši?
Da, baš tu je zabio nož. Lakše bi mi bilo da mi je udario šamar nego što je to pitanje postavio.
Astra: Porodica, fakultet. I Rafael. To mi je sve što imam.
Sem: A prijatelji?
Astra: Bolje je biti sam nego okružen lažnim prijateljima.
Slagala sam malo više. Nisam imala lažne prijatelje, nisam imala nikakve prijatelje. U srednjoj je bilo par incidenata i jedva sam nekome verovala nakon haosa zvan Darija. To me je povuklo i zatvorila sam se u sebe. Rafael je prvi kome sam poverovala.
Sem: Imaš pravo. Lažni prijatelji su grozni.
Zagledao se i on u Rafa, možda je imao baš takvo iskustvo sa lošim ljudima.
Sem: Ako sam tu za Rafaela, tu sam i za tebe. Kad god zatreba.
Pružio mi je ruku i konačno se osmehnuo. Zračio je toplinom, te sam uzvratila osmeh i uzela ga za ruku.
Astra: Hvala ti, Seme.