Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 103. deo

~ Moj tata ~
●103.deo●
✻PAR DANA KASNIJE✻
✦Ivan✦
Advokati koji su preuzeli moje slučajeve dok sam bio odsutan su sva dokumenta izmešali i glavobolju sam dobio dok sam sve klasirao kako treba. Imao sam veoma.. zanimljiv razgovor sa direktorom Astrine škole, kao i sa njenom razrednom, a već drugog dana nakon njenog povratka u školu izbio je incident. Glasine su procurile da ja nisam Astrin otac i devojčice su ismevale Astru. Zaplakala je nasred hodnika škole i mislio sam da će samo na tome ostati. Ali nije. Astra je pobesnela i ošamarila tu glavnu devojčicu. Sve sam ispričao direktoru i njenoj razrednoj, pa smo nekako uspeli da ispravimo stvari. Iako je Astra morala da bude suspendovana na tri dana. Nisam se ljutio na nju kao što bi mnogi bili ljuti. Porazgovarali smo normalno i dogovorili se da od sada drugačije rešavamo takve probleme. I ova tri dana kazne će joj dobro doći da shvati šta se desilo.
Anastasija: Astra prekosutra kreće u školu?
Ivan: Da, malo se primirila. Shvatila je svoju grešku, iako bih i ja tako postupio da sam na njenom mestu.
Podsmehnula se i sela za svoj sto. Par puta sam preko okvira naočara pogledao u njenom pravcu i cupkao sam nogom ispod stola.
Ivan: Imaš li... neke planove za večeras?
Zatvorim fasciklu, te tada podigne svoj pogled.
Anastasija: Nisam ništa planirala.
Ivan: Hoćemo li izaći na večeru?
Osećao sam se u duši kao klinac, nestrpljivo sam čekao njen odgovor.
Anastasija: Možemo..!
Zarumenela se, te sam se vratio svom poslu. Odjednom me je glavobolja prošla.
✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻ ✻
Uveče sam ispred ogledala menjao kravate, ali mi nijedna nije odgovarala uz sivo odelo. Tamno zelena ili crna...? Da nisam možda poranio sa Anastasijom?
To pitanje me preseče u sekundi. Iz jednog haosa sam prelazio u sledeći celog života, da mi ovo sa Anastasijom deluje jako brzo.
Ivan: Da nisam požurio sa njom..?
Astra: Nisi požurio, tata.
Stresao sam se ugledavši Astru u ogledalu iza sebe, te sam prevrnuo očima.
Ivan: Zar ti nisi u kupatilu?
Astra: Osetila sam da imaš neke teške životne dileme.
Našalila se na moj račun i uzdahnula prilazeći mi polako.
Ivan: Jedna od dilema su mi kravate. Tamno zelena ili crna?
Okrenuo sam se ka njoj pokazivajući joj obe kravate.
Astra: Nijedna. Lepše izgleda bez.
Bacila je obe na krevet i tada sam se malo bolje zagledao u ogledalu. Možda stvarno bolje izgleda samo u košulji i sakou.
Astra: I nemoj da se preispituješ toliko, ne žuriš nigde. Sa Darijom si bio toliko dugo, a nisi znao kakva je. Možda sa Anastasijom treba brže da ideš.
Skupio sam obrve i pogledao je ozbiljnije.
Ivan: Otkad si ti moja majka?
Zagrlio sam je i pogledao u naš odraz. Već je dosezala do mojih grudi, raste u pubertetu prebrzo. Kada izraste u odraslu devojku, prestići će i mene.
Ivan: Jesi li se ti spremila za Valentinu i Lazara?
Astra: Jesam, ponela sam i neke knjige da čitam Lei. A i teta Valentina će mi pokazati kako da izvajam figure.
Nasmešio sam se, pa smo ubrzo zajedno izašli iz stana. Uvek sam mogao na Lazara i Valentinu da se oslonim u čuvanju Astre. Jeste sada velika, ali posle onakve traume sa Darijom ne želim da ostaje sama. Ostavio sam je ispred njihove zgrade i nisam krenuo dalje dok se nisam uverio da je ušla unutra. Više ništa ne rizikujem.
Pošto mi je Lazar mahnuo mogao sam opuštenije da nastavim ka Anastasijinom stanu. Bila je to zgrada novije gradnje i pristupačna za platu advokata. Pre nego što sam pozvonio, popravio sam košulju, ali me je ona preduhitrila i otvorila vrata. Nasmešila se čim me je videla.
Anastasija: Stigao si..!