Ivan Valić, mladić buntovne naravi, bavi se mračnim poslom kako bi zaradio za sebe, a na neobičnom mestu zapaža tamnu siluetu kako u kontejner baca misterioznu torbu. Isprva mu to nije ništa neobično za taj deo grada gde on prodaje drogu, ali kada z...
~ Moj tata ~ ●108.deo● ✦Anastasija✦ Ivan: Stigao sam, zvezdice! Anastasija: Zdravo, ljubavi..! Na trenutak se štrecnuo jer sam izletela iz kuhinje, te mi je krišom prišao i poljubio. Ivan: Ti si postala provalnik, hm..? Anastasija: Nisam toliki kriminalac. Astra me je pustila. Astra: Dobro jutro, tata..! Odvojio se od mene kada se Astra oglasila izlazeći iz sobe. Ivan: Dobro jutro, dušice! Jesi li već bila u kupatilu? Astra: Nisam, tek sam se presvukla. Anastasija: Hajde umij se, pa da doručkujemo zajedno. Otrčala je do kupatila i zatvorila vrata. Anastasija: Kako je prošlo? Ivan: Dobila je sedamdeset i pet godina ukupno. Neće izaći nikada. A inspektor mi je dao ovo. Astrin biološki otac. Uzela sam sličicu u ruke i odmerila mladića na njoj. Imao je radosti u sebi, ali je ta radost ugašena njegovom smrću. Anastasija: Hoćeš li pokazati Astri? Ivan: Neću sada. Ako nekada bude tražila hoću. Ali sada, ne. Vratio je sliku nazad u džep i seli smo za sto. Astra nam se veselo pridružila, pa sam joj stavila palačinke u tanjir. Halapljivo ih je zagrizla i uživala u jelu. Astra: Imam jedno pitanje. Da li ste vas dvoje zajedno? Ukopala nas je u mestu da smo se Ivan i ja samo pogledali. I sami smo znali da je Astra sumnjala jer nas je viđala često, ali nismo joj nikad direktno rekli da izlazimo. Anastasija: Da, viđamo se. Već neko vreme. Iako sam se ja plašila nje najviše, probila sam led. Ionako će kad tad saznati sve. Astra: Tata? Znatiželjno ga je pogledala preko nagrižene palačinke, te je Ivan pročistio grlo. Ivan: Ovaj, da... tačno je. Samo nisam znao kako da... ti kažem. Znaš, posle svega... Astra: Da li se volite? Prekinula ga je usred rečenice. Ivan: Kakvo je to pitanje, Astra..?! Žešće se žecnuo na nju. Astra: Obično pitanje, tata. Pitanje o ljubavi. Nikada ne razgovaraš o ljubavi, treba više da pričaš o tome naglas. Anastasija: Zapravo.. ja se slažem sa Astrom za ovo... Ivan: Zar i ti, Anastasija..? Zakikotale smo se. I istina je, Ivan govori o svojim osećanjima samo kada je nasamo sa tom osobom. Meni je rekao sve moguće nežne reči na svetu, ali nikada ih u društvu nije spomenuo. Astra: Pričaj tata, slušamo te. Zagrizla je jedan veliki zalogaj palačinke i tada je Ivan shvatio da se iz Astrine upornosti ne može izvući. Ivan: Pa.. Ja.. bio sam slep, da kažemo. Nisam video da Anastasija ima neka osećanja prema meni, sve dok mi ti na to nisi ukazala. Tada sam shvatio da tu zaista ima nečega i... Zastao je vrteći viljušku u ruci zamišljeno. Anastasija: I..? Čim sam ja progovorila u mene je pogledao. Ivan: Shvatio sam da je Astra u pravu. Bio je na mene red da načinim prvi korak. I prijalo mi je. I dalje mi prija što sam sa tobom. Preko stola je pružio ruku i uzeo moju. Slabašno sam se nasmešila i stegla ga za šaku. Ivan: Da, volim je. Ugrejalo mi se srce zbog tih reči. Imala sam jaka osećanja prema Ivanu, a nisam znala da li i on ima isto toliko jaka. Želela sam istinski da ima, a sada sam i sigurna u to. Astra: A ti..? Bio je red na mene da priznam. Pogledala sam u Ivanove oči i nasmejala se. Anastasija: I ja njega puno volim. Oči su mu se zacaklile i primakao je moju ruku svojim usnama. Astra nam se smešila i sada smo mi čekali njenu konačnu reakciju. Astra: Bilo je i vreme, da budem iskrena. Ivan: Naravno, Astra otkriva svet sarkazma pa je rešila da ga na nama isproba. Ivan je uz smešak prevrnuo očima, pa je razbarušio Astrinu već razbarušenu kosu. Astra: Šalu na stranu, zaista sam srećna zbog vas. Ovakav lep prizor me zaista raduje. Obrisala je prste o salvetu i zagrlila prvo Ivana, a zatim i mene. Imali smo Astrinu podršku, što nam je bilo najvažnije u našoj vezi. Astra: I nema potrebe da se skrivate više, izgledate kao klinci iza škole. Ivan: Šta ti znaš šta se dešava iza škole?! Ivan se žestoko uznemirio, a Astra se samo zakikotala. Ivan: Astra! Astra: Ništa! Mada se svašta priča... Ivan: Gospode, poludeću pre svoje četrdesete godine..! Nasmejala sam se jer znam da će Astra uskoro naći momka, a Ivan će to teško podneti. Astra: Tata, sa koliko godina si imao svoju prvu devojku? Ivan: Ne ne, o ovome nećemo razgovarati. Odbijam o tome da pričam..! Nervozno je nastavio doručak, a Astra je požurila ka svojoj sobi kikotajući se.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
