Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 4. deo

~ Moj tata ~
●4.deo●
✦Lazar✦
Lazar: Uvek Valentina promeni plan! I to u zadnjem momentu!
Ljutito frknem šutirajući kamenčić na uglu ulice. Ivan mi se ćutke smeškao znajući koliko mrzim kad mi neko pomeri tako u poslednjem trenutku.
Ivan: Što si na kraj srca? Nije potpuno otkazala, samo je pomerila za pola sata kasnije.
Lazar: Da, da bi bila još malo sa onim Markom! Nas dvojica smo joj postali nebitni. Nije ni bila kući kad sam se vratio danas..!
I njegov pogled je govorio da sam ga dotakao tim rečima. Mada je više bio odsutan, kao da ga nešto tišti. Nisam bio ljubomoran na tog Marka, ali Valentina nam je sve što imamo. Najmlađa je i najviše je volimo, a sada mi se čini da je gubimo polako..
Ivan: Srećna je posle toliko meseci tuge i suza. Neka je, neka se provodi. Neće nas sigurno otpisati tako lako.
Skrenem pogled i dalje iznervirano. Ništa me sad ne može oraspoložiti, iznervirao sam se. Crni mercedes prođe pored nas i zaustavi se negde na pola ulice, a zatim Valentina kroči iz auta. Ivan i ja krenusmo ka njoj, a ona se sa osmehom pozdravi kroz otvoren prozor. Auto se ubrzo udaljio, te nam ona razigrano priđe.
Lazar: Sledeći put neću doći kad ovako pomeriš.
Valentina: Nemoj da si ljut..!
Uštine me za oba obraza detinjasto, te odmah počnemo da se zadirkujemo na sred ulice.
Ivan: Uđite vi unutra, uskoro ću vam se pridružiti.
Znali smo šta ima da radi, te bez pogovora uđemo u klub. Našli smo slobodno mesto za šankom, te me preduhitri i dozva konobara.
Valentina: Dve tekile.
Sa smeškom prevrnem očima, te mi se nasmeši.
Valentina: Ja ću platiti prvu rundu, da ne budeš više ljut na mene.
Prasnem u smeh iako se nije čuo od glasne muzike. Eksirali smo prvu turu bez problema, te se Valentina izgubi negde u gužvi. Vratila se za par minuta sa nargilom u rukama, te mi pruži da prvi povučem dim. Cigaretama sam pokušao da suzbijem želju za kokainom i često sam u svojoj sobi upadao u krize. Tada bih ispušio celu paklu samo da ne posegnem za kokainom. Nargila mi, nažalost, nije godila.
Uz kiseo izraz lica sam prepustio dalje njoj, a ja sam se vratio piću. Nežno je povukla dim i pustila da se sam izvuče iz njenih usta. Osećala se malina da ostatak dima nije toliko ni smetao. Nismo uspeli da je sačuvamo od pušenja, ali bolje i to nego da se drogira.
Valentina: Ne razumem zašto ti se ne sviđa nargila.
Lazar: Nije to za mene, tebi više pristaje.
Našalim se skrećući pogled od nje. Pitam se stalno da li je nekad čula moje nekontrolisano jecanje u sobi kada potrebu za drogom ne mogu da kontrolišem.
Valentina: Jesi li okej?
Trgne me za rame, te klimnem glavom bacajući svoje misli u zaborav.
Lazar: Treća tura?
Valentina: Može! Gde li je ovaj Ivan..?!
Iznervirano se okrene ka gužvi, a i ja za njom. Ivana nije bilo na vidiku uopšte. Nikada se nismo mešali u njegov posao, inače bi gadne svađe pale između nas. Po svaku cenu nas je štitio od nevolja.
Lazar: Odužilo se verovatno. Uskoro će on..